Molitva je verovatno najteža naukza poučavanje. Najčešće pogrešno shvaćena. I, ako se sme reći iskreno, jedan od najvećih promašaja u životima vernika. Šta se obično dogodi čoveku kada poveruje u evanđelje milosti? Pre toga se molio za gomilu stvari koje je hteo da mu Bog uradi. Onda razume milost, prestane da se moli za veći deo toga, i ne zameni to ničim. Molitveni život se svede na nulu. Problem najčešće nije lenjost. Problem su zablude koje molitvu učine ili nemogućom il

“Neka se stoga vaše dobro ne pogrđuje! Jer kraljevstvo Božje nije jelo i piće, nego pravednost, mir i radost u Duhu Svetome. Jer tko u ovome služi Kristu, ugodan je Bogu i priznat od ljudi. Težimo dakle za mirom i onim što je za međusobnu izgradnju!" Rimljanima 14:16-19 Ako poruka milosti ne proizvodi govor pun milosti, strpljivo ispravljanje i zajedništvo koje izgrađuje, onda protivurečimo duhu nauke koju tvrdimo da branimo. Otkrivanje pravilne podele Možda će pomoći nešto l

Mudrost je primena znanja, zar ne? Kaže se: “Znanje je informacija, a mudrost je primena te informacije." Dakle, mudar čovek mora biti izuzetno vešt u primeni Božjih uputstava u svom životu, zar ne? Na primer, Bog nam daje uputstvo da naš govor uvek bude milostiv, začinjen solju (Kol. 4:6). Mudar čovek shvati kako da svaka njegova reč otelotvoruje milost. To zahteva vreme i vežbu. Ne postajete majstor zanatskog dela odmah. Stoga, mudar čovek je neko ko je proveo godine pot

Kroz ove tekstove pratili smo sledeći vremenski okvir: vreme prošlo, a sada, i vekovi koji dolaze. Videli smo prošlost, u kojoj je Bog radio kroz Izrael, i sadašnjost, u kojoj radi kroz telo Hristovo. Sada stižemo do trećeg dela, do kraja priče. Ovo objašnjenje vekova koji dolaze u Bibliji pokazaće ti kako se poslednje knjige Pisma uklapaju i ka kom se jednom cilju sve kreće. Gde smo na Božjem vremenskom okviru? Da bismo razumeli kraj, moramo se nakratko podsetiti celine.

Jednoga dana, svako od nas će umreti i stati pred Boga. Sutra nije obećano. Sviđalo se to nama ili ne, smrt je neizbežna. Pitanje nije da li ćete se suočiti sa Njim, nego kako ćete se suočiti sa Njim. “Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama tako što je Hrist, dok smo još bili grešnici, umro za nas." Rimljanima 5:8 Bog zna tvoje grehe. Zna tvoje propuste. Ali te ipak voli. U svojoj ljubavi, poslao je svog Sina, koji nije počinio greh, da umre umesto tebe. Isus je preuzeo t

Da li si ikada čitao knjigu Dela apostolskih i osetio da se nešto ne slaže? Na jednom mestu se traži krštenje, na drugom ljudi dobijaju Duha bez vode. Na jednom mestu se propoveda samo Jevrejima, na drugom spasenje ide neznabošcima. Sve ove kontradikcije se mogu shvatiti kad čovek razume da su Dela apostolska prelazna knjiga. Zašto je knjiga Dela apostolskih tako zbunjujuća? Dela apostolska su jedno od najvećih bojišta biblijskih rasprava. Razlog je sama priroda knjige: on

Zašto u Bibliji postoje četiri zapisa o životu Isusa Hrista, a ne jedan? Mnogi misle da su Matej, Marko, Luka i Jovan četiri verzije iste priče, pa pokušavaju da ih stope u jednu. Zapravo, svako od njih opisuje Isusa Hrista u posebnoj ulozi, i to nije slučajnost nego Božji dizajn. Zašto uopšte postoje četiri, a ne jedno? Da je Bog želeo da imamo jednu skladnu biografiju Hrista, dao bi nam jednu. Da je hteo hiljadu, dao bi nam hiljadu. On je dao baš četiri, i to nije sluča

U prethodnim lekcijama naučili smo da je najveća podela u Bibliji ona između proročanstva i tajne - između onoga što je Bog objavljivao od postanka sveta i onoga što je čuvao u tajnosti sve dok nije objavio Pavlu. Danas se bavimo prvom od te dve oblasti, onime što Pavle naziva prošlim vremenom, kako bi razumeli koji je bio cilj svega što su starozavetni proroci govorili. Dve sfere od prvog stiha Sam početak Biblije postavlja temelj za sve što sledi. "U početku je Bog stvorio

U prvoj lekciji govorili smo o četiri ključa za razumevanje Biblije: o učeniku, o Pismu, o proučavanju i o tajni. Sa prva dva smo se već bavili. Danas se okrećemo trećem i četvrtom, a oni nas vode do toga kako da pristupimo Božjoj Reči onako kako je sam Bog zamislio. Bogu na proveru, ne ljudima Sve počinje jednim jednostavnim pitanjem koje Pavle postavlja: šta kaže Pismo? Kad pitamo Bibliju kako treba da je proučavamo, ona nam sama daje odgovor. "Proučavaj da se prokuša

Postoji jedna pogrešna predstava koja mnoge drži podalje od Biblije: ideja da je ona prekomplikovana da bi je prosečan čovek razumeo. Da je za to potrebna teološka diploma, poznavanje izvornih jezika ili sveštenik koji će ti služiti kao prevodilac između tebe i Boga. Međutim, kada je proučavamo, vidimo da je Bog Svoju Reč namenio svakome, i da je uz nju ostavio sredstva kojima je svako od nas može razumeti. Tih sredstava ima četiri, i ona su temelj svega. Ključ br. 1: Učeni

Jedna od glavnih stvari koju mi vernici treba da naučimo jeste sposobnost da opominjemo jedni druge. To je delikatna stvar - s jedne strane vernik koji ispravlja treba dovoljno brinuti da ispravi u duhu krotkosti, a vernik koji je u pristupu treba biti dovoljno ponizan sasluša brata ili sestru koji ga ispravlja. Razumevanje biblijskog opominjanja Kada razmotrimo upotrebu reči “opomenuti”, vidimo da se naizmenično prevodi kao “upozoriti" - pojavljuje se osam puta u KJV pismu,

Mnogi ljudi su tokom života imali neki dodir sa religijom, i neretko su se od nje udaljili, razočarani. Potrebno je razlikovati dve stvari koje se često mešaju: religiju i Božju reč. Religija je ono što ljudi govore o Bibliji i čine u njeno ime. Biblija je, sa druge strane, živa knjiga. Njen autor je lično i personalno Stvoritelj ovog univerzuma, Alfa i Omega, Isus Hrist. Isus je rekao da su reči koje On govori “duh i život". (Jovan 6:63) Postoji rasprostranjeno uverenje da

“I u onaj dan nećete me ništa pitati. Uistinu, uistinu, kažem vam, sve što zamolite Oca u moje ime, daće vam. Dosad niste ništa molili u moje ime; molite i primićete da vaša radost bude potpuna." (Jovan 16:23–24). Da li ste ikada molili Boga za nešto, a nikada to niste primili? Zašto ovi stihovi danas ne deluju? Da li je Bog slagao? Pravilna podela Biblije otklanja svaku zabunu - današnji odlomak nije upućen nama. Isus Hrist je u svojoj zemaljskoj službi govorio isključivo

“Pouzdaj se u GOSPODA svim srcem svojim i ne oslanjaj se na svoj vlastiti razum. Na svim svojim putevima priznavaj ga, i on će upravljati stazama tvojim." (Izreke 3:5–6). Ko (ili šta) je naš krajnji autoritet? U svetu proslavljenih budala i obrazovanih neznalica, hrišćani mogu vrlo lako pasti kao plen mudrosti ljudskog gledišta. Ljudsko gledište deluje mudro i autoritativno, a ipak Biblija kaže: “Jer mudrost ovoga sveta ludost je pred Bogom!" 1. Kor. 3:19). Pavle je opominj

“Gospodaru, sad u miru otpuštaš slugu svoga po reči svojoj, jer su oči moje videle tvoje spasenje koje si pripremio pred licem svih naroda; svetlo za prosvjetljenje Pagana i slavu tvojeg naroda Izraela.” (Luka 2:29–32). Simeon, vernik koji je živeo u Jerusalimu, „iščekivao je utehu Izrailjevu" (Luka 2: 25). Verom je iščekivao ispunjenje starozavetnih proročanstava o dolasku Mesije i Njegovog carstva u Izraelu. Sveti Duh mu je otkrio “da neće videti smrti pre nego što vidi G

"A vi ste telo Hristovo, a zasebno udovi." 1. Korinćanima 12:27 Rani hrišćani su bili vrlo hristocentrični, sam Hristos im je bio životni poziv, objekat obožavanja i strahopoštovanja. Novozavetna crkva je Gospoda Isusa Hrista učinila središtem svega i najvećim od svih! Hrišćanstvo je bila prva vera na svetu bez klerika i sakralnih građevina. Hrišćani u prva tri veka nisu "išli u crkvu" jer su oni bili crkva, a okupljali su se po kućama. Nisu imali zamisao o svetim prostorima

Bog često kaže da je ljubomoran Bog (2. Moj. 20:5; 34:14; itd.), a 1. Jovanova 4:8 kaže da je Bog ljubav. Kako onda 1. Korinćanima 13:4 može da kaže da "ljubav ne zavidi"? Odgovor leži u semantici: zavist i ljubomora nisu isto. Znamo da ljubomora ne može biti greh, jer Bog iznova i iznova kaže da je ljubomoran (5. Moj. 4:24; 5:9; 6:15; 32:16,21; itd.), a “Bog ne može biti iskušavan zlom" (Jakov 1:13). S druge strane, zavist je osuđena kao greh nebrojeno puta (Izreke 24:1,1

Da li Sotona mora da traži Božju dozvolu za svako pojedinačno zlo delo, kao što je to bio slučaj sa Jovom? U Jovovo vreme, svi su znali da Bog nagrađuje dobro ponašanje bogatstvom i dobrim zdravljem (Jov 1:1–3). Zato su Jovova tri prijatelja, svaki na svoj način, tvrdili da je sigurno zgrešio da bi pretrpeo gubitak zdravlja i bogatstva. Na isti način je Bog postupao sa izraelskim narodom pod zakonom (3. Moj. 26; 5. Moj. 28). U takvim slučajevima, Bog je koristio Sotonu i n

U poslanici Titu, Pavle daje savet o ljubavi koji je dragocen za vernike svih uzrasta: “da stariji muškarci budu trezveni, ozbiljni, suzdržljivi, zdravi u veri, u ljubavi.…" Titu 2:2 Bez obzira što Pavle ovde daje savet za starije muškarce, biti “zdrav u ljubavi” je nešto čemu bi svaki vernik trebalo da teži. Reč “zdrav" znači jak, nepokvaren. Ali to može biti teško kada oni koje volimo stave našu ljubav na test. Zato je zanimljivo da još jedno značenje reči “zdrav" jeste is