Spasenje Gospodnje

“Gospodaru, sad u miru otpuštaš slugu svoga po reči svojoj, jer su oči moje videle tvoje spasenje koje si pripremio pred licem svih naroda; svetlo za prosvjetljenje Pagana i slavu tvojeg naroda Izraela.” (Luka 2:29–32).

Simeon, vernik koji je živeo u Jerusalimu, „iščekivao je utehu Izrailjevu" (Luka 2: 25). 

Verom je iščekivao ispunjenje starozavetnih proročanstava o dolasku Mesije i Njegovog carstva u Izraelu. 

Sveti Duh mu je otkrio “da neće videti smrti pre nego što vidi Gospodnjeg Hrista" (stih 26). 

U 27. stihu, Sveti Duh navodi Simeona da ode u Hram. Tamo sreće Josifa i Mariju kako prinose četrdeset jedan dan starog Isusa Gospodu (Luka 2:21-22).

Simeon uzima bebu Isusa i drži Ga u naručju (stih 28). 

Zamislite da držite svog Tvorca kao novorođenče. 

Simeon je blagoslovio Boga, a zatim izgovorio reči iz Lukinog evanđelja.

Ugledavši konačno svoga Cara Isusa, Simeon je utešen i sada može mirno umreti.

Božja namera u stvaranju naroda Izrael bila je da blagoslovi narode (neznabošce) kroz Izrael u njegovom carstvu (1. Moj. 12:3; Isa. 61:6). 

Isaija 60:1–3 govori o Izraelu u njegovom carstvu, sa Mesijom koji vlada: “Ustani, zasjaj, jer svetlost je tvoja došla i slava GOSPODNJA nad tobom se podigla. Jer gle, zemlju će prekriti tama, a narod tmina debela; no nad tobom će se GOSPOD podići, i slava njegova videće se nad tobom. I doći će Pagani k svjetlosti tvojoj, i kraljevi k sjaju tvog svitanja.”

Kroz Simeona, Sveti Duh je objavio da su se starozavetna proročanstva ispunila rođenjem Isusa Hrista. Sada kada se njen Mesija rodio, Izrael konačno može da nasledi svoje carstvo i bude kanal Božjih blagoslova za neznabošce.

Nažalost, Izrael je odbacio i razapeo Isusa Hrista, i to carstvo još uvek nije uspostavljeno.

Po drugom Hristovom dolasku, carstvo će konačno biti uspostavljeno na zemlji. 

Tada će ceo svet videti spasenje Gospodnje!