Razumevanje patnje

Većina ljudi na patnju gleda kao na nešto što treba izmoliti da prođe ili jednostavno izbeći. 

Mnogim vernicima je i sama pomisao da o njoj govore neprijatna.

Međutim, Bog je sve osmislio tako da radi za nas - uključujući i patnju. 

Sotonina želja jeste da nas nevolja obeshrabri i dovede do brodoloma. Ali Božji plan za naše patnje jeste da nas izgrade umesto da nas slome.

Patnja je proces

U Rimljanima 5:3-5 opisano je kako to patnje rade za nas:

“I ne samo to, nego se hvalimo i nevoljama, znajući da nevolja stvara strpljivost, a strpljivost prokušanost, a prokušanost nadu. A nada ne postiđuje, jer je ljubav Božja razlivena u našim srcima po Duhu Svetom koji nam je darovan."

Dakle: nevolja → trpljenje → prokušanost → nada. To je proces koji je Bog uspostavio za naše učvršćivanje.

Patnje su za naše dobro

Rimljanima 8:18 i 8:28 idu korak dalje:

“Jer smatram da patnje sadašnjega vremena nisu vredne usporedbe sa slavom koja će se otkriti u nama."

Ovo je obećanje da će sve - čak i ono najteže, na kraju raditi za dobro onih koji ljube Boga.

Pavlov primer: patnja koja daje za rast evanđelja

Pavlove život nam daje još dublji uvid u to kako patnje rade.

Već pri pozivu Pavla, Gospod za njega kaže: “Jer ja ću mu pokazati koliko on mora trpeti radi mog imena." (Dela ap. 9:16)

Proučite neka od njegovih stradanja u 2. Korinćanima 11:21-29.

Uprkos svemu, Pavle je imao iskrenu, pouzdanu veru i nadu da će se kroz njegove izazove Hristov život pokazati:

“Prema mojoj čežnji i nadi da se ni u čemu neću postideti, nego će se sa svom hrabrošću kao i uvek, tako i sada, Hrist uzveličati u mojem telu, bilo kroz moj život ili kroz smrt." (Filipljanima 1:20)

Više nego pobednici

Od male nevolje pa sve do smrti, možemo se pouzdati u našeg Oca:

“Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Nevolja? Ili teskoba? Ili progonstvo? Ili glad? Ili golotinja? Ili pogibao? Ili mač? Kao što je zapisano: “Zbog tebe nas ubijaju ceo dan; prebrojeni smo kao ovce za klanje.” Ali u svemu ovom i više nego pobeđujemo po onome koji nas je ljubio." (Rimljanima 8:35-37)

Istrajavanje nas uči da se oslanjamo na Božju silu i mudrost, a ne na sebe, i da ostanemo revni u odbrani evanđelja, kako bi se Hrist veličao.

Kada okovi šire evanđelje

Pavle je čak i svoje zatočeništvo video kao priliku:

“Ali bih hteo da vi, braćo, razumete da je ono što se dogodilo sa mnom još više ispalo za napredak evanđelja, tako da su moji okovi u Hristu postali poznati na ceelom dvoru i na svima drugim mestima, a mnoga su se braća u Gospodu, uverena mojim okovima, još više odvažila govoriti Reč bez straha." (Filipljanima 1:12-14)

Njegova patnja nije zaustavila poruku, već ju je raširila. Vidljivi okovi su druge vernike učinili hrabrijim.

Postojanost usred patnje

Poziv je jasan. Budimo:

“…čvrsti, nepokolebljivi, uvek obilujte u delu Gospodnjem pošto znate da trud vaš nije uzaludan u Gospodu" (1. Korinćanima 15:57-58)

Razumevanje patnje ne uklanja bol. Ali menja naš pogled na istu.