Šta zapravo znači reč "pokajanje"?

Prvo, stvarno značenje reči pokajanje jeste jednostavno „da osoba promeni mišljenje“. To je sve šta Biblijsko pokajanje znači. Pokajanje ne znači „da osobi bude žao zbog svojih greha“. Grčka reč za „pokajanje“ jednostavno znači „da osoba promeni um, da promeni mišljenje“.

Druga stvar u vezi sa pokajanjem jeste da kada se reč koristi kao sinonim za verovanje, onda da, tada pokajanje jeste uslov za spasenje. Na primer, osoba mora da promeni mišljenje u vezi sa Hristom kako bi bila spašena. Ako se pod pokajanjem misli kao na sinonim za verovanje i za uverenje, onda da, pokajanje jeste uslov za spasenje.

Treća stvar u vezi sa reči „pokajanje“ jeste da to postaje lažni dodatak kada se uzme kao da znači „tuga, ili žalost“. Ukoliko pod pokajanje osoba misli „žalost“ i stoga, misli da mora da oseća žalost i tugu zbog svojih greha kako bi bila spašena, onda to postaje lažni dodatak spasenju.

Četvrto, ukoliko je pokajanje, u smislu da je osobi žao zbog počinjenih greha, neophodno, onda spasenje postaje dve stvari. Prvo, spasenje je onda smešteno na temelj od dela; i drugo, spasenje se onda temelji na osećajima, a ne na činjenicama i obećanjima iz Pisama.

Peta stvar u vezi sa pokajanjem jeste to da pokajanje spasenja nikada nije odvojeni čin od vere ili pouzdanja.

Verovanje kao uslov za spasenje pojavljuje se oko dve stotine puta; pokajanje, kao sinonim za verovanje dano nam je trideset pet puta. Pokajanje je sinonim za verovanje i samo kao sinonim za verovanje ono jeste uslov za spasenje. Ali, ukoliko neko preformuliše pokajanje u smislu, „da je nekom žao zbog počinjenih greha“, onda je to lažni dodatak.

Vladimir Đorđević