Šarlatanizam naspram proučavanja Biblije

Bio jednom jedan čovek koji je rekao Bogu: „Bože, želim da Te sledim. Reci mi šta želiš da učinim.“

Zatim je zatvorio oči, nasumično otvorio stranu Biblije i pokazao prstom na Matej 27:5: “Tada je (Juda) bacio srebrnjake u Hram, udaljio se, otišao i obesio se.” 

Čovek reče: „Ne, Bože, zaista želim da čujem Tvoju volju za mene. Pouči me Tvojim putevima.“

Ponovo je zatvorio oči i pokazao na Luka 10:37: “Tada mu je Isus rekao: “Idi pa i ti čini tako!””

Opet reče čovek: „Bože, ozbiljan sam, ne šalim se. Sada mi zaista pokaži koja je Tvoja volja za mene.“

Zatvori oči još jednom i pokaza prstom na Jovan 13:27: “Šta činiš, učini brzo!”

Poenta ove priče jeste da opiše kako mnogi ljudi pristupaju proučavanju Reči Božje.

Uzimaju stihove koji im se sviđaju ili im prvi padnu pod ruku i kažu sebi: „Ovo je Božja volja za mene. Ako budem radio ovo, služiću Njemu!“

Najblaže rečeno – to je šarlatanstvo.

Problem je u tome što se ne uzima u obzir kontekst, niti kome je određena biblijska poruka namenjena.

Još jednom: cela Biblija (svih 66 knjiga) pisana je za nas, ali nije cela Biblija pisana nama.

Pravo biblijsko proučavanje podrazumeva stotine sati čitanja Reči i poređenja stiha sa stihom.

Samo tako možemo doći do razumevanja i spoznaje istine.

“Jer propis mora biti po propisu, propis po propisu, red po red, red po red, malo ovde, i malo onde.” Izaija 28:10

“To i govorimo, ne rečima što ljudska mudrost poučava, nego što poučava Duh Sveti, upoređujući duhovno s duhovnim.” 1. Korinćanima 2:13