Potpuna posvećenost

U Mateju 8:18-23, dvojica učenika su ponudila da prate Gospoda Isusa. Prvi je rekao: „Učitelju, slediću te kudagod pođeš!“ (stih 19). Odgovor našeg Gospoda bio je: “Lisice imaju jazbine i ptice nebeske gnezda, a Sin čovečji nema gde glavu nasloniti.” (stih 20). 

Isus je znao da ovaj čovek treba da shvati da će oni koji ga slede morati da pretrpe teškoć. 

Drugi čovek je, isto tako, izrazio želju da sledi Gospoda, ali ga je pitao: “Gospode, dopusti mi da najpre odem i pokopam svoga oca.” (stih 21). 

Isusov odgovor bio je: “Sledi me, i pusti neka mrtvaci pokopaju svoje mrtvace.”(stih 22). 

U oba slučaja, Gospod Isus Hrist je objašnjavao da očekuje potpunu i trenutnu posvećenost u praćenju Njega, bez odlaganja ili polovične posvećenosti. 

Ovo su bili zahtevi za Jevreje u to vreme da bi primili večni život i ušli u Millenijumsko carstvo. 

Biti pravi vernik u ovom vremenu značilo je potpuno posvećenje jer „Nijedan koji stavi ruku svoju na plug pa se obazire natrag, nije prikladan za kraljevstvo Božje.” (Luka 9:62)

Tako i danas, u dobu milosti, vidimo ogromnu posvećenost u životima vernika, poput apostola Pavla, Tita, Timoteja i drugih. 

Gospod Isus Hrist sigurno od nas očekuje da budemo potpuno posvećeni u našem svakodnevnom hodu, jer nam je rečeno: „...a on je umro za sve da oni koji žive ne bi više živeli sami sebi, nego onome koji je za njih umro i uskrsnuo.“ (2. Korinćanima 5:15). 

Drugim rečima - Gospod ne voli mlakost. Ili smo s njim, ili nismo. Nema neutralnog terena.

“Znam tvoja dela: nisi ni studen ni vruć. Hteo bih da si studen ili vruć! Ovako, budući da si mlak, ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.” Otkrivenje 3:15-16

Mi vodimo duhovni rat, hteli mi to da prihvatimo ili ne.

Stoga, braćo i sestre…

“Uzmite svu bojnu opremu Božju da biste se mogli odupreti u zli dan, i kad sve izvršite, održati se!” Efežanima 6:13