Koje tradicije su biblijske?

Pitanje tradicije je kroz vekove razdvajalo vernike. 

Šta je od onoga što praktikujemo zaista zasnovano na Božjoj Reči, a šta je samo ljudsko predanje koje smo nasledili i prihvatili bez preispitivanja? 

Odgovor na ovo pitanje bi trebalo da promeni kako donosimo odluke u svakodnevnom životu.

Kada tradicija poništava Božju Reč

U Mateju 15:1–6, fariseji optužuju Isusa da Njegovi učenici krše predanje predaka, jer nisu prali ruke pre jela. Na prvi pogled, čini se kao bezazlena stvar. 

Ali pogledajte kako Gospod odgovara. On ne raspravlja o pranju ruku. On ide pravo na suštinu: “Zašto i vi kršite Božju zapovest svojim predanjem?”

Primer koji Gospod navodi je veoma konkretan. 

Pismo jasno zapoveda: poštuj oca i majku. Ali fariseji su stvorili tradiciju pod nazivom korban, gde je čovek mogao da proglasi nešto „darom" i time izbegne svoju obavezu da se brine o roditeljima. 

Predanje je tako postalo izgovor za kršenje jasne Božje zapovesti.

“Tako ste ukinuli Božju zapovest svojim predanjem." Matej 15:6

Ovaj obrazac se ponavlja u Marku 7:1–13, gde Gospod to objašnjava još detaljnije. 

Fariseji su od nečega što je jednostavan čin higijene (pranje ruku) napravili čitav sistem pravila: pranje čaša, lonaca, bronzanih sudova, stolova. 

Čitav sistem spoljašnje pravednosti koji je na kraju potpuno zamenio ono što Bog zaista zahteva.

“On je odgovorio rekavši im: “Dobro je prorokovao Isaija o vama, licemeri; kao što je zapisano: ʻOvaj me narod usnama poštuje, a srce je njihovo daleko od mene. Ali me uzalud poštuju poučavajući kao nauke zapovesti ljudske.ʼ Jer ste ostavili zapovest Božju, držite predanje ljudsko: pranje lonaca i čaša, i mnogo drugog tomu sličnog činite.”" Marko 7:6–8

Dakle, imamo spoljašnje poštovanje: usne govore ispravne reči, rituali se obavljaju pedantno, ali srce je daleko. 

Čitava ta religiozna aktivnost je uzaludna jer se temelji na ljudskim zapovestima, ne na Božjim.

Isprazno nasleđe otaca

Apostol Petar ovo potvrđuje u 1. Petrovoj 1:18, gde piše da vernici nisu otkupljeni propadljivim stvarima, srebrom i zlatom, od svog ispraznog življenja primljenog predanjem od otaca.

“znajući da niste nečim raspadljivim, srebrom ili zlatom, otkupljeni od svoga ispraznog življenja, koje ste nasledili od očeva…”

Zapazite tu reč: isprazno. 

Tradicija koju su nasledili od prethodnih generacija vodila ih je u isprazan način života. 

Otkupljenje je značilo oslobođenje ne samo od greha, nego i od tog nasleđenih običaja koji su ih držali daleko od istine.

I sam apostol Pavle svedoči o tome. U Galaćanima 1:13–14 on opisuje kako je pre obraćenja

“napredovao u židovstvu više od mnogih vršnjaka u svom narodu, jer sam bio previše revan

za predanje svojih očeva.". 

Pavlova revnost za tradiciju nije ga vodila bliže Bogu, već u proganjanje Božje crkve. 

Naravoučenije je da se može biti beskrajno revan za predanja, a istovremeno potpuno suprotstavljen Božjoj volji.

“Pazite da vas ko ne prevari filozofijom i ispraznim zavaravanjem, što je po predanju

ljudskom, po načelima sveta, a ne po Hristu." Kološanima 2:8

U Kološanima 2:8, Pavle koristi reč zarobiti. 

Ljudska filozofija, ljubav prema ljudskoj mudrosti, a ne Božjoj, ima moć da zarobi vernika. 

I ta filozofija dolazi “po predanju ljudskom" i “po načelima sveta", a ne po Hristu. 

Jednostavan test za svako verovanje je: dolazi li to od Hrista i Njegovog otkrivenja, ili od ljudske mudrosti i nasleđenog običaja?

Predanja koja Pismo zaista uči

Pismo ne govori samo negativno o predanjima - postoje predanja koja su nam data kroz Božju Reč i koja treba da držimo. 

U 2. Solunjanima 2:15 apostol Pavle piše: “Stoga, braćo, stojte čvrsto i držite se predana kojima ste poučeni, bilo rečju, bilo našom poslanicom." 

To su predanja koja dolaze direktno od apostola, utemeljena u Božjem otkrivenju, a ne u ljudskoj mudrosti.

Isto tako, u 2. Solunjanima 3:6, Pavle zapoveda vernicima da se klone “svakog brata koji hodi neuredno, a ne po predanju koje je primio od nas.”

Dakle, postoji apostolsko predanje, tj. način života koji odražava ono što je Bog otkrio za sadašnje doba milosti.

U 1. Korinćanima 11:2, Pavle hvali vernike što drže uredbe onako kako im ih je predao.

Dakle, postoje uredbe za Telo Hristovo danas. Ali to nisu uredbe Starog zaveta. 

Rimljanima 6:14 jasno kaže: “...jer niste pod zakonom, nego pod milošću.” 

Uredbe koje držimo danas su Pavlove uredbe, koje je predao crkvama u ovom dobu.

Jednostavan test

Kako onda razlikovati biblijsku tradiciju od isprazne ljudske? 

Postoji jednostavan test: da li postoji stih koji to kaže? 

Ako ne postoji biblijski stih koji podupire neki običaj, onda je to ljudska tradicija - koliko god da je stara, rasprostranjena, koliko god da je “uvek tako bilo".

“Prema tome, vera dolazi od slušanja, ali od slušanja reči Božje." Rimljanima 10:17

Ovaj stih definiše samu veru. Vera dolazi od slušanja Reči Božje. 

Ako nešto ne potiče iz Reči Božje, to po samoj definiciji nije vera. 

Koliko god da to neko naziva verom, koliko god se čini duhovnim, ako nema biblijsko utemeljenje - to je ljudska tradicija.

Ljudi neprestano prave sopstvene planove i onda kažu da “idu po veri". 

Ali ako iza te odluke ne stoji biblijski stih iz Pavlovih poslanica, to nije vera.

Život vere znači da svaku odluku, svaku okolnost procenjujemo na osnovu toga šta Pismo kaže o datoj situaciji. 

Ne na osnovu sopstvenog iskustva, ne na osnovu ljudske mudrosti ili ljudskog predanja, već na osnovu biblijskog stiha (iz Pavlovih poslanica).

Pitanje toga da li je tradicija biblijska ili ne se na kraju svodi na jedno jedino pitanje: Imate li stih za to (u skladu sa pravilnom podelom)? 

Ako imate, držite ga čvrsto. 

Ako nemate, imate pred sobom ljudsko predanje koje, ma koliko bilo staro i uvaženo, može da učini Reč Božju bez dejstva u vašem životu.

Pastor Dejvid Rid