Kako odgajati decu u ovim ludim vremenima?

Kada pitate bilo kog starijeg čoveka šta je kruna njegovog života i retko ćete čuti odgovor koji ima veze sa karijerom ili svetovnim statusom.

“Deca dece su kruna starcima…" (Izreke 17:6). 

Sve ostalo bledi. 

Karijera vas zameni istog dana kad odete. 

Sportski trofeji skupljaju prašinu. 

Ali deca, i istina koju ste im predali, žive dalje. 

Upravo o tome govori Kološanima 3:20–21: o odnosu između dece i očeva koji nosi teret daleko veći od jedne generacije.

Deco, slušajte svoje roditelje

Na prvi pogled, zapovest je jednostavna: “Deco, budite poslušni u svemu svojim roditeljima, jer je to ugodno Gospodu!" (Kološanima 3:20). 

Ali ta fraza „u svemu" traži pažljivije čitanje. 

Efežanima 6:1 nadopunjuje stih gore naveden: “Deco, budite poslušni svojim roditeljima u Gospodu!” 

Dakle, „u svemu" znači u svemu što je u skladu sa Gospodom. 

Isti princip važi za žene prema muževima, za vojnike prema nadređenima, za građane prema vlasti: poslušnost prestaje tamo gde počinje direktno kršenje Božje reči.

Ipak, tu leži zamka u koju mnogi upadaju. Ogromna većina roditeljskih uputstava nije ni blizu toj granici. 

Naredbe da se raspremi soba, da se ugasi televizor, da se dođe kući na vreme - ništa od toga ne krši Pismo. 

Problem nije u tome da su zahtevi neispravni, već u tome što ih deca ne ispunjavaju.

Zašto onda slušati? Zato što roditelji vide stvari koje deca ne vide.

Živeli su duže, preživeli više grešaka, naučili gde su zamke. 

Kada otac zabranjuje detetu određeno društvo, to nije kontrola, već mudrost koju su godine donele. 

A ako taj otac još poznaje i Božju reč, onda njegovo vođstvo nije samo praktično, ono je duhovno utemeljeno.

Očevi koji lome umesto da grade

Uputstvo očevima je kraće, ali daleko teže: “Očevi, ne razdražujte svoju decu, da ne budu obeshrabrena!" (Kološanima 3:21). 

Zanimljivo je da se ovo ne kaže majkama. 

U Titu 2:4, Pavle majkama nalaže da vole svoju decu - to je nešto što Pismo opisuje kao prirodnu sklonost. 

Ali otac, kao fizički najjača osoba u domu, nosi jednu konkretnu opasnost: da svojom snagom, tonom ili rečima slomi svoje dete, koje je trebalo da izgradi.

Razdražiti znači izazvati gnev, iritirati, dovesti do očaja. Dete ne može ništa da uradi povodom toga - ono je manje, slabije, pod autoritetom. 

I upravo zato otac mora da bude svestan svoje težine. 

“Blag odgovor odvraća gnev, a bolne reči uspaljuju srdžbu." (Izreke 15:1). 

Možete reći istu istinu sa ljubavlju ili sa prezirom. 

Razlika nije u onome što kažete, već da li dete čuje pouku ili oseti udarac.

Reči oca prodiru dublje nego reči bilo koga drugog. 

Izreke 18:8 kažu da reči idu “u najkrajnje mesta utrobe". 

Otac koji stalno govori detetu da je glup, da nikada neće uspeti, da ništa ne radi kako treba - ne odgaja svoje dete, već ga razara. 

Kološanima kaže da krajnji rezultat takvog postupanja jeste da dete bude obeshrabreno - da izgubi hrabrost, samopouzdanje, volju. 

A to je upravo suprotno od onoga što otac treba da čini.

Graditi, a ne samo ne rušiti

Efežanima 6:4 dopunjava Kološanima 3:21, govoreći: “A vi, očevi, ne izazivajte svoju decu na gnjev, nego ih podižite odgajanjem i opomenom Gospodnjom." 

Dakle, posao oca nije samo da izbegava štetu. Posao je da aktivno gradi. 

Opominjanje je blago ispravljanje, usmeravanje, vođenje ka istini.

Rimljanima 10:17 kaže: “Prema tome, vera dolazi od slušanja, ali od slušanja reči Božje." 

Ako želite da vam deca budu jaka u veri, ne postoji prečica - morate im neprestano izlagati Božju reč. 

Bog Izraelce uči kako da odgajaju svoju decu: “A ove reči što ti ih danas zapovedam neka ti budu u srcu; i pomno tim rečima poučavaj sinove svoje i razgovaraj o njima kad sediš u svojoj kući, i kad ideš putem, i kad ležeš i kad ustaješ. Priveži ih na svoju ruku za znak i neka ti budu kao zapis na čelu između očiju! Ispiši ih na dovratnicima kuće svoje i na vratima svojim!” Ponovljeni Zakon 6:6-9

Cilj je da Pismo postane toliko prirodan deo detetovog sveta da ga ono nikada ne doživi kao nešto strano ili nametnuto.

Izreke 22:6 to potvrđuju: “Odgajaj dete prema putu kojim će ići; i kad ostari, neće odstupiti od njega." 

Ovo nije bezuslovna garancija, jer deca imaju slobodnu volju. 

Ali u ogromnoj većini slučajeva, trening koji se ulaže u mladosti ostaje za ceo život. 

Kruna koja se ne raspada

Propovednik 12:1 kaže mladima: “I sećaj se svoga Stvoritelja u danima svoje mladosti sve dok ne dođu zli dani i ne približe se godine kad ćeš reći: “Nisu mi nikakvo zadovoljstvo.”

Dok mladi razmišljaju o fakultetima, karijeri i zabavi, najvažnija stvar koju mogu da urade je da se učvrste u veri. 

Deo odrastanja jeste preispitivanje - ali temelj tog preispitivanja mora biti ispravan odnos sa

Bogom, a ne puki pragmatizam.

Noje je ušao u barku sa osmoro ljudi. Svi su bili vernici. Svi su poznavali Boga. 

Njihova prva dužnost bila je da to prenesu svojoj deci. Dužnost te dece bila je da isto urade za svoju. 

Negde na tom dugom lancu došlo je do prekida, jer danas milijarde odbacuju ono što je Nojeva porodica znala iz prve ruke. 

Mi ne možemo da kontrolišemo tuđu slobodnu volju. 

Ali možemo da budemo revni u onome što je naš deo posla: da poučavamo, da živimo istinu, da je predamo sledećoj generaciji. 

To je nasleđe koje ne bledi, ne zastareva i ne skuplja prašinu na polici.