Biblijski pregled

Ako ti je Biblija zbunjujuća, evo jednog jednostavnog pregleda koji ti može pomoći da vidiš "širu sliku" Božje Reči. 

Bog je istinu učinio jednostavnom. Njegova Reč je napisana tako da može da se razume.

Nemoj verovati čoveku – proveri sve ovo sam i uveri se u to iz ličnog ubeđenja!

Kao što Pavle kaže: "Ispitujte sve, šta je dobro čvrsto držite." 1. Solunjanima 5:21

Prvo, podela cele Biblije može se jednostavno razumeti na osnovu 2. Glave poslanice Efežanima: 

• Prošlo vreme (Efežanima 2:11), 

• Sadašnje vreme (Efežanima 2:13), i 

• Vekovi koji dolaze (Efežanima 2:7)

U ovom tekstu ćemo se pozabaviti svakim od ovih doba posebno.

Pa da počnemo...

Prošlo vreme

U Starom zavetu Bog je davao određena obećanja. Nakon pada u Edenskom vrtu, obećao je Otkupitelja (1. Mojsijeva 3:15). 

Kasnije, kada je kroz Avrama stvorio narod Izrael, obećao im je zemlju (1. Mojsijeva 12:1-2; Jevrejima 11:8-16). Davidu je obećao buduće carstvo na zemlji (Psalam 2:7-8; Jeremija 23:5; Isaija 42:4).

Mesija, Hrist, trebalo je da dođe iz Davidove loze i da uspostavi svoje carstvo ovde na zemlji (Isaija 7:14; 9:6; Matej 1:23). 

Vladavina će mu biti iz Jerusalima (Isaija 2:3; 24:23; Jeremija 3:17), i proširiće se na čitav svet. 

David je napisao: „Da, svi će kraljevi pred njega padati, svi narodi njemu će služiti.” Psalam 72:11.

A prorok Zaharija je rekao da će „mnogi narodi i moćne nacije doći tražiti GOSPODA nad vojskama u Jerusalim i moliti pred GOSPODOM.” Zaharija 8:22 

Izrael je trebalo da bude Božji sveštenički narod u hiljadugodišnjem carstvu (Otkrivenje 20:4-7), da nasledi „krajeve zemlje” (Psalam 2:8), dok Gospod sedi na Davidovom prestolu (Jer. 23:5-8), i da objavi svetu Hrista (Zah. 8:23).

Ima mnogo proročanstava o tom slavnom carstvu. Sve patnje i tuge Izraela će nestati (Isaija 35:10; 40:2; 61:3). Vladavine će biti očišćene, ratovi će prestati (Isaija 2:4; 9:6), zdravlje i dug život će se obnoviti (Isaija 35:5-6; 65:20), životinje će biti pitome (Isaija 11:6-9), a prokletstvo greha uklonjeno iz tvorevine (Isaija 35:1-2,6-7).

Kao Božji sveštenici (2. Mojsijeva 19:6), Izraelci će ići po svetu i objavljivati istinu o Mesiji. 

Zaharija piše: „U one dane dogodiće se da će deset ljudi od naroda svih jezika hvatati, baš hvatati za skut onoga koji je Jevrejin govoreći: “Idemo s vama, jer smo čuli da je Bog s vama.”” Zaharija 8:23

Znači, kada je Gospod došao i ljudi govorili da je „carstvo blizu” (Matej 3:2; 4:17; 10:7), to je značilo da je Mesija stigao, da je obećano carstvo tu na dohvat ruke, i da je vreme za Izrael da poveruje u Hrista kao Sina Božjeg, da mu se okrene i kroz to ispuni Božja svrha – da preko njih ceo svet upozna Hrista.

Sin Božji došao je u telu da ispuni obećanja data Izraelu o carstvu na zemlji (Rimljanima 15:8). Svi u Izraelu trebalo je da prihvate Mesiju verom, da se krste vodom, Duhom i ognjem (Matej 3:11-12), i tako postanu sveštenički narod, kako bi doneli blagoslov svetu kroz Njega.

Zato je Isus rekao u Jovan 4:22: „Spasenje je od Jevreja.” 

U Luki 1, Jovanov otac Zaharija rekao je da je Mesija došao „da da znanje o spasenju Njegovom narodu kroz oproštenje greha.” 

Isus je rekao svojim učenicima: „Ne idite na put Pagana, i u grad samarijski ne ulazite; nego radije pođite k izgubljenim ovcama doma Izraelova.” Matej 10:5-6

Kada je jedna neznabožačka žena tražila čudo za svoju ćerku, Isus joj je prvo odbio pomoć, rekavši: „Nisam poslan drugima, već samo k izgubljenim ovcama doma Izraelova!” (Matej 15:24).

Na kraju joj je pomogao zbog njene vere, ali poenta je bila jasna – Isusova poruka i služba bile su namenjene Izraelu, jer je Bog njima obećao carstvo. Oni su trebali da budu alatka Božjeg blagoslova celom svetu.

Ali, iako je došao kao njihov Kralj i Princ Mira, Izrael ga je odbacio i razapeo. 

U Luki 13:6-9 nalazimo priču o smokvi u kojoj Bog Otac (vinogradar) nagovara Hrista da im da još jednu šansu.

Upravo zato u prvim poglavljima Dela apostolskih vidimo kako Bog nudi oproštaj Izraelu. 

Na Pedesetnicu (Dela 2–3), Petar kaže narodu da se pokaju zbog ubistva Mesije, i ako to učine, Bog će im oprostiti i poslati Isusa nazad da uspostavi obećano carstvo: 

„Pokajte se dakle i obratite se da vam se mogu izbrisati gresi, kada dođu vremena okrepe od lica Gospodnjeg, i on će poslati Isusa Hrista koji vam je već pre bio propovedan.” Dela 3:19-20

Ali vrlo brzo u tekstu vidimo da Izrael odbija tu ponudu. U Delima 4, apostoli bivaju uhapšeni. Kasnije ih ponovo hapse, prete im, tuku ih, a u Delima 7, dok Stefan pun Duha Svetoga govori istinu svom narodu – oni ga kamenuju do smrti. Prvo su odbacili svog Kralja, a sada i drugu šansu i oproštaj koji im je Bog ponudio.

Dok su ga ubijali, Stefan je video Isusa kako stoji s desne strane Bogu – spreman da sudi (Dela 7:55-56).

Šta je Bog tada uradio?

Izrael je bio odbačen – na neko vreme.

Pavle piše u Rimljanima 11:15: „Jer ako je njihovo odbijanje pomirenje svetu, šta će biti njihovo prihvatanje, negoli život iz mrtvih?”

Znači, odbacivanje Izraela je samo privremeno. Ako je Bog kroz njihovo odbacivanje omogućio pomirenje svetu, koliko će tek blagoslov biti kada ih ponovo prihvati! To je upravo ono što će se desiti pri Hristovom Drugom dolasku – vaskrsenje svetih!

Pavle dalje piše u Rimljanima 11:25: „Jer ne bih hteo, braćo, da vi ne budete upućeni u ovu tajnu, kako ne biste bili mudri u svojim očima, jer se Izraelu dogodila delimična slepoća dok ne uđe punina Pagana.”

Znači, slepilo Izraela je samo privremeno – dok ne uđe punina neznabožaca.

Drugim rečima, carstvo koje su očekivali i koje je Hrist najavljivao, stavljeno je „na pauzu” dok traje ovo doba u kojoj se neznabošci spasavaju verom.

Ali, kao što Pavle kaže u stihu 29, Božja obećanja Izraelu će se ispuniti.

Zašto? Jer su „Božji darovi i poziv nepromenljivi.” 

Bog ne povlači ono što je obećao. Neće uzeti ono što je dao Izraelu i dati nekom drugom.

Na kraju, kao što piše: „Sav Izrael će biti spasen… kad oduzmem grehe njihove.”

Doba u kojem mi sada živimo jeste pauza u Božjem proročkom planu – vreme milosti pre nego što dođe gnev. Sve one velike Božje reči o carstvu i obećanja narodu Izraela su trenutno na čekanju – ali nisu zaboravljene.

Sadašnje vreme

Nakon Pedesetnice u Delima apostolskim, u 9. poglavlju, Gospod je učinio nešto što nikada nije bilo proročki objavljeno. Umesto da izlije svoj gnev na svet, On je, u Svojoj milosti, spasio čoveka koji je predvodio pobunu protiv naroda Izraela. 

Spasio je svog najvećeg neprijatelja, čoveka po imenu Savle, koji je kasnije postao apostol Pavle. 

Taj neprijatelj, koji je bio „hulitelj, i progonitelj, i nasilnik” (1. Timoteju 1:13), i koji je sebe zvao prvim od grešnika (1. Timoteju 1:15), bio je spašen Božjom milošću i poslat među neznabošce sa porukom koja nikada pre nije bila otkrivena.

Pavle piše: “Zbog toga sam ja, Pavle, sužanj Krista Isusa, za vas Pagane. Ako ste čuli za raspodelu Božje milosti koja mi je podarena za vas, da mi je otkrivenjem obznanjena tajna kao što sam vam gore ukratko napisao.” Efežanima 3:1-3

Ovaj program za nas danas je potpuno drugačiji od programa koji je bio naučavan i objavljivan pre Pavla.

U Rimljanima 3:21-22, Pavle piše: „A sada se bez Zakona očitovala Božja pravednost, posvedočena od Zakona i Proroka, i to pravednost Božja po veri koja dolazi od Isusa Hrista za sve i na sve koji veruju. Jer nema razlike.” 

U Rimljanima 7:6, piše: „Ali sada smo izbavljeni od Zakona...” 

U Efežanima 2:13, piše: „Ali sada, u hristu Isusu, vi koji ste nekad bili daleko, dovedeni ste blizu krvlju Hristovom..”

Ono što je Petar učio na Pedesetnici u Delima 3:21, odnosi se na stvari „koje je Bog navestio od postanka sveta na usta svih svojih svetih proroka”.

S druge strane, Pavle je učio „otkrivenje tajne sakrivene od početka sveta” (Rimljanima 16:25).

Gospod Isus Hriss imao je tajnu, i On je ovu novu poruku o “milosti Božjoj” otkrio novom apostolu Pavlu, koji nam kroz svoja pisma otkriva čitav novi program pobede Božje milosti kroz Hristovo savršeno delo na krstu, kako za Jevreje, tako i za neznabošce.

Kritičari će reći: “Ne-ne. Cela Biblija je napisana za nas. Sve je to o nama, i postoji samo jedno evanđelje u celoj Bibliji.”

Da li je zaista tako? Pavle naglašava dva evanđelja u Galaćanima 2:7: „Nego su naprotiv, kad su videli da je meni bilo povereno evanđelje za neobrezane, kao što je Petru bilo za obrezane.”

Kako uskladiti ova dva evanđelja?

Neki bi rekli: „To je isto evanđelje, ali za različite publike.”

Kako onda objasniti Matej 10:5-8, u kojem Hrist kaže: “Ne idite na put Pagana, i u grad samarijski ne ulazite; nego radije pođite k izgubljenim ovcama doma Izraelova. I kako idete, propovedajte govoreći: ʻPribližilo se kraljevstvo nebesko!ʼ Ozdravljajte bolesne, čistite gubave, uskrsavajte mrtve, izgonite đavole. Besplatno ste primili, besplatno dajte!”?

Da li to radimo danas? Da li izbegavamo propovedanje neznabošcima? Da li zaista propovedamo samo Jevrejima u našim crkvama da je carstvo blizu? 

I da li treba da isceljujemo bolesne, čistimo gubave, podižemo mrtve? Kada ste poslednji put podigli nekog iz mrtvih?

Pavle kaže u 1. Korinćanima 15:1-4: „Povrh svega, braćo, objavljujem vam evanđelje koje sam vam propovedao, koje ste i prihvatili i u kojem stojite, po kojem ste i spašeni, ako ste zapamtili što sam vam ja propovedao, osim ako ste poverovali uzalud. Jer predao sam vam najpre ono što sam i primio: da je Hrist umro za naše grehe prema Pismima, i da je bio pokopan, i da je treći dan uskrsnuo, prema Pismima.”

Hrist je rekao neznaboškoj ženi u Mateju 15:24: “Nisam poslan drugima, već samo k izgubljenim ovcama doma Izraelova!” 

Dok Pavle piše u Rimljanima 10:12: “Ali nema razlike između Jevrejina i Grka.”

Hrist zapovedi Petru i dvanaestorici govoreći im: „Zato idite i poučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Duha Svetoga“ (Matej 28:19). 

Nasuprot tome, Pavle piše: „Jer Hrist me nije poslao krstiti, nego propovedati evanđelje, i to ne rečima mudrosti da se ne obeskrepi krst Hristov.“ (1. Korinćanima 1:17). 

Više je nego očigledno da su ovo dve dijametralno suprotne zapovesti.

To nas vodi do šireg pitanja – koliko vrsta krštenja uopšte postoji u Bibliji? U Mateju 3:11 nalazimo tri: vodom, Duhom i ognjem.

A ipak Pavle kaže u Efežanima 4:5 da postoji „jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje“. 

Ako je jedno – onda je jedno. 

Nije rekao „ jedno glavno krštenje“, već prosto „jedno“. 

Koje je to jedno krštenje koje Pavle spominje? U pitanju je krštenje Duhom koje se događa u trenutku kada poverujemo u evanđelje milosti Božje (1. Korinćanima 12:13).

Kod Izraela su blagoslovi bili uslovljeni – ako poslušaju, biće blagosloveni (Pon. Zakon 28). 

Kod Pavla, blagoslovi dolaze nakon što poverujemo – bez dodatnih uslova. 

Bog nas tada prihvata kao svoju decu (Galaćanima 4:6-7), smešta nas „u nebeske prostore u Hristu Isusu“ (Efežanima 2:6), sjedinjuje nas sa Hristom u Njegovoj smrti i vaskrsenju (Rimljanima 6:3-4), čini nas novim stvorenjima (2. Korinćanima 5:17), oprostio nam je sve grehe (Kološanima 2:13), i „blagoslovio... svakim duhovnim blagoslovom“ (Efežanima 1:3).

U evanđeljima, oproštaj greha je bio uslovljen – ako oprostiš, biće ti oprošteno (Matej 6:14-15). 

Nasuprot tome, Pavle kaže: „...oprostio vam sve prestupe“ (Kološanima 2:13). Dakle, oproštaj nam je već dat.

Dok je Izraelu obećana zemaljska baština, nama je pripremljena nebeska (Efežanima 2:6). 

Jevrejima je rečeno da se pridržavaju zakona, uključujući subotu i zabranu svinjetine (Levitska 11). 

Pavle kaže: „Neka vas, stoga, niko ne osuđuje zbog jela, ili pića... ili dana Šabata“ (Kološanima 2:16), i „svako je Božje stvorenje dobro...“ (1. Timoteju 4:4). 

Da, to znači da možemo bez griže savesti jesti slaninicu za doručak.

Takođe, dok je Isus rekao bogatom mladiću da proda sve što ima i pođe za Njim, Pavle piše da „ako se ko ne brine za svoje, odrekao se vere“ (1. Timoteju 5:8). 

Doprinos za hram je bila obaveza pod Zakonom (Levitska 27:30), dok Pavle uči da svako daje „kako odluči u svom srcu, ne s nezadovoljstvom ili zbog prisile“ (2. Korinćanima 9:7).

Kako onda pomiriti sve te razlike? 

Ključ je u razumevanju da je Pavle bio apostol sa posebnom porukom za današnje vreme. 

On tri puta pominje „moje jevanđelje“ (Rimljanima. 2:16; 16:25; 2. Timoteju 2:8), i tri puta kaže „ugledajte se na mene“ (1. Korinćanima 4:16; 11:1; Filipljanima 3:17). 

Zašto? Zato što je njegova poruka bila drugačija – evanđelje milosti za danas, za crkvu, telo Hristovo, u kojoj su svi – Jevreji i neznabošci – pozvani da poveruju u Hristovu smrt, pokop i vaskrsenje kao potpuno delo otkupljenja.

Pavle je učitelj ove „dispenzacije Božje milosti“ (Efežanima 3:2).

Upravo zato razdvajamo (ili „pravilno delimo“) Reč istine (2. Timoteju 2:15) – razlikujemo ono što je rečeno Izraelu i ono što se odnosi na nas.x

I šta je sledeće? O uznesenju crkve, Pavle kaže:

„Evo, objavljujem vam tajnu: svi nećemo usnuti, ali svi ćemo se izmeniti, u trenutku, u tren oka, na poslednju trubu; jer zatrubiće, i mrtvi će uskrsnuti neraspadljivi, a mi ćemo se izmeniti. Jer se ovo raspadljivo mora zaodenuti neraspadljivošću i ovo smrtno mora se zaodenuti besmrtnošću.“ (1. Korinćanima 15:51-53). 

Uznesenje je događaj u kome ćemo svi biti uzeti da budemo sa Gospodom, sa slavnim telima, bez greha, smrti, bolesti. 

I to će se desiti iznenada, tj. u tren oka, kako Pavle kaže.

To je krajnji cilj ovog doba milosti. Tada se završava naš život na zemlji i počinje večnost u prisustvu Boga. Tada će svi koji su poverovali u Hrista biti potpuno oslobođeni čak i prisustva greha. 

Time nas je Hrist oslobodio ne samo kazne i snage greha, već nas tada oslobađa i njegove prisutnosti.

U tom trenutku, telo Hristovo će se okupiti kao jedno, sjedinjeno sa Njim zauvek. 

„Smrti, gde je tvoj žalac? Grobe, gde ti je pobeda?“ 1. Korinćanima 15:55

Vekovi koji dolaze

Nakon uznesenja tela Hristovog, prema biblijskom proročanstvu, Bog se vraća svom planu sa Izraelom. 

Počinje period Njegovog gneva, koji je prvobitno trebalo da nastupi još nakon Pedesetnice, i svet ulazi u tzv. Danilovu sedamdesetu sedmicu – sedam godina velike nevolje.

Sve počinje slikom nebeskog prestola (Otkrivenje 4). 

Četiri anđela stoje na četiri strane sveta, dok peti pečati 144.000 izabranih (Otkrivenje 7:1-8). 

Otkriva se „čovek greha“, poznat i kao antihrist, koji sklapa savez sa Izraelom na sedam godina (Danilo 9:27). 

Pojavljuju se i dva svedoka (Otkrivenje 11:1-14), koji će propovedati i činiti čuda tokom prve 3 i po godine.

Počinje otvaranje pečata (Otkrivenje 5), poznato i kao "početak muka" (Matej 24:8), u koje spadaju i jahači apokalipse.

I to je samo PRVI DAN (tj. prva od sedam preostalih godina).

Nakon toga slede ostali pečati (Otkrivenje 6:9-17, 8:1-5), a zatim sedam truba. 

Tada dolazi do globalnih zemljotresa (Otkrivenje 6:12, 8:5, 11:13, 11:19), vatrenih kugli sa neba (Otkrivenje 8:5), grada pomešanog s krvlju (Otkrivenje 8:7), sunce postaje crno, mesec crven kao krv, zvezde padaju (Otkrivenje 6:12, 8:12). 

Sva trava gori, drveće nestaje, voda se pretvara u krv, pojavljuju se čudni skakavci sa žalcem (Otkrivenje 9:1-12), a zatim dolazi i vojska od 200 miliona vatrenih konjanika (Otkrivenje 9:12-21).

Na polovini sedmice, trubi sedma truba (Otkrivenje 11:15-19). 

Tada svedoci bivaju ubijeni (Otkrivenje 11:1-14), dolazi do rata na nebu i pad Sotone na Zemlju (Otkrivenje 12:7-17). 

Tada nastupa i čuvena „gadost opustošenja“ – antihrist uspostavlja svoj svetski poredak i obeležava ljude „žigom zveri“.

Nastupa velika nevolja kakva do tada nije viđena (Matej 24:21). Slede poslednjih sedam čaša Božjeg gneva (Otkrivenje 16), uništenje Vavilona (Otkrivenje 18), i na kraju – bitka kod Armagedona kada Hrist dolazi drugi put (Otkrivenje 19:11-21), pobeđuje sve neprijatelje silom svoje slave (2. Solunjanima 2:8), a Sotona biva zatvoren na 1000 godina (Otkrivenje 20:1-3).

Bog tada vaskrsava sve pravednike iz prošlosti (Jezekilj 37:12), dodeljuje im nagrade i mesta u carstvu (Jezekilj 20, Psalam 50), a zatim sudi narodima – razdvaja ovce od jaraca (Matej 25:31-46).

Uspostavlja se Njegovo carstvo koje traje 1000 godina. Izrael nasleđuje zemlju (Psalam 2:8), dok vernici iz Crkve zauzimaju mesta na nebesima zajedno s Hristom (Efežanima 2:6), sudeći svetu i anđelima (1. Korinćanima 6:2-3).

Na kraju tog milenijuma, Sotona se još jednom oslobađa, obmanjuje narode, i dolazi do poslednje pobune – sukob sa Gogom i Magogom.

Sledi Veliki beli presto i konačni sud (Otkrivenje 20:11-15), nakon čega dolaze Novo Nebo i Nova Zemlja (Otkrivenje 21:1), i Novi Jerusalim silazi na Zemlju (Otkrivenje 21).

Kao što piše u 1. Korinćanima 15:25-28: „Jer on mora kraljevati, dok ne položi sve neprijatelje pod svoje noge. Poslednji neprijatelj koji će biti uništen je smrt. Jer je sve podložio pod njegove noge. A kad kaže: “Sve mu je podloženo,” očito je, sve osim onoga koji mu je sve podložio. A kad mu sve bude podloženo, tada će se i sâm Sin podložiti onomu koji je njemu sve podložio, da Bog bude sve u svemu.“ Džoel Hejs