Osnove razumevanja Biblije

Da biste razumeli Bibliju, morate je proučavati dispenzacijski, to jest, morate pravilno razdeliti Reč istine (2. Timoteju 2:15).

Šta zapravo znači proučavati dispenzacijski?

Na najosnovnijem nivou: To znači čitati biblijski odlomak i pitati se: “Da li sam ja u grupi ljudi kojoj se ovde govori?“

Najčešće nas uče da je cela Biblija napisana nama. 

To nije tačno. 

Cela Biblija je napisana ZA NAS, za naše učenje, ali nije cela pisana NAMA.

Jednostavan primer: Subota

Kada je Bog dao Zakon narodu Izraela preko Mojsija oko 1500. godine p.n.e., jedan od zakona bio je da se ne radi nikakav posao subotom (Šabat). Šabat traje od zalaska sunca u petak do zalaska sunca u subotu.

Kada je čovek uhvaćen kako skuplja drva na Šabat u Brojevima 15:32-36, Bog je zapovedio narodu Izraela da ga pogube kamenovanjem.

Da li to znači da ako vidimo komšiju kako kosi travu u subotu ujutru, on čini greh? Da li treba da okupimo ceo komšiluk i kamenujemo ga? Naravno da ne.

Moramo shvatiti da Izraelci nisu bili hrišćani. 

Mi nismo pod Mojsijevim zakonom kao što su oni bili tada. Oni su živeli u drugačijoj dispenzaciji od nas.

Šta je dispenzacija?

Reč dispenzacija dolazi od reči dispense (deliti, upravljati). 

Dakle, dispenzacija je sprovođenje Božje volje tokom određenog vremenskog perioda prema određenoj grupi ljudi.

Drugim rečima, dispensacija je Božji način ophođenja sa grupom ljudi tokom određenog vremenskog perioda.

Da biste pravilno razumeli biblijski odlomak, važno je znati i vremenski period na koji se odnosi, i grupu ljudi na koju se primenjuje. Na taj način možete odrediti koja dispenzacija važi za svaki biblijski odlomak.

Bog je imao različita pravila za različite grupe ljudi u različitim vremenskim periodima. Ne samo da pravila mogu biti drugačija, već i kazna za nepoštovanje pravila može biti drugačija. 

Primer: Smrtna kazna kroz vreme

Evo jednostavnog primera koji ilustruje poentu: Smrtna kazna.

1. Kada su Adam i Eva bili u Rajskom vrtu, nije bilo smrtne kazne za ubistvo. Zapravo, nije bilo ni greha zbog kojeg bi se kažnjavalo, niti smrti uopšte.

2. Nekoliko godina nakon što su izbačeni iz Vrta, Kain je ubio svog brata Avelja (Postanak 4:8-15). Ali, nije bilo smrtne kazne za Kaina. Bog to još nije dozvolio. Štaviše, Bog je stavio znak na Kaina da ga niko ne bi ubio.

3. Nakon potopa, Bog je uveo smrtnu kaznu za ubistvo (Postanak 9:6).

4. Kada je Bog uveo Mojsijev zakon, smrtna kazna se primenjivala čak i za rad subotom. Drugi prekršaji kao što su idolopoklonstvo, preljuba, homoseksualni činovi i vračarstvo takođe su se kažnjavali kamenovanjem (Levitska 20).

Samo u ovom jednostavnom primeru vidimo četiri izrazito različita pravila koja su važila u različitim dispenzacijama.

Pregled svih dispenzacija

Evo kratkog pregleda Božjeg plana kroz vekove:

Večnost prošla – Pre stvaranja sveta, Bog je uvek postojao, bez početka i kraja.

1. Nevinost – Od stvaranja do pada čoveka (prvog greha). Verovatno je trajalo vrlo kratko, završilo se oko 4000. p.n.e. (Postanak 1:1 do 3:22) .

2. Savest – Od pada čoveka do Velikog potopa (oko 4000. p.n.e. do 2350. p.n.e.). Čovek je delovao prema sopstvenoj savesti. Zlo je postalo toliko preovlađujuće da je Bog uništio sve osim Noja i njegove porodice.

3. Ljudska vladavina – Od Velikog potopa do poziva Avrama. Počelo oko 2350. p.n.e.. Iako su Avram i njegovi potomci prešli pod dispenzaciju obećanja, ostatak čovečanstva je ostao pod ljudskom upravom. Bog je počeo da dozvoljava ljudima da sami sobom upravljaju i kažnjavaju kriminalce.

4. Obećanje – Od poziva Avrama do davanja Zakona. Ovo se odnosilo samo na Avrama i njegove potomke (Isaka i Jakova). Trajalo je od oko 2000. p.n.e. do 1500. p.n.e.. Bog je obećao zemlju Avramovom semenu.

5. Zakon – Od davanja Zakona Mojsiju do poziva Pavla. Ovo se odnosilo samo na Izrael. Počelo je oko 1500. p.n.e. i počelo da bledi oko 37. godine n.e., a prestalo 70. godine n.e. Nastaviće se na sedam godina tokom buduće Velike nevolje.

   • Napomena: Knjiga Dela apostolskih je knjiga tranzicije sa zakona na milost. Od 9. do 28. poglavlja vidimo kako milost dolazi, a zakon bledi.

6. Milost – Od poziva Pavla, apostola neznabožaca, do uznesenja crkve. Mi smo sada u ovoj dispenzaciji. Počela je oko 37. godine n.e. i trajaće do uznesenja. Pokrivena je u Pavlovim poslanicama od Rimljanima do Filemona. Kada je Izrael odbio Isusa Hrista, Bog se okrenuo neznabošcima.

7. Milenijum – Od povratka Isusa Hrista do Velikog belog prestola. Traje 1000 godina. Isus Hristos će vladati kao Kralj u Jerusalimu.

Večnost buduća – Počinje nakon 1000 godina i traje zauvek (Otkrivenje 21-22).

Zašto je ovo važno?

Razumevanje dispenzacija rešava svaku vrstu zabune.

Na primer, mnogi ne mogu da shvate koga je Kain oženio. Očigledno, oženio je jednu od svojih sestara. Ljudi znaju da je danas, kao i pod Mojsijevim zakonom, zabranjeno venčati se sa bliskim rođakom. Međutim, Kain je živeo 2500 godina pre nego što je Bog uveo taj zakon.

Ljudi koji ne proučavaju dispenzacijski mešaće pravila namenjena različitim ljudima u različitim vremenima. Zbog toga imaju male šanse da jasno razumeju Pismo i Božju volju za svoj život.

Pavlovo evanđelje: Tajna koja je bila sakrivena

Sada dolazimo do nečega što zbunjuje većinu hrišćana. Pavle u 2. Timoteju 2:8 kaže: "Sećaj se da je Isus Hrist, iz sjemena Davidova, bio uskrsnut od mrtvih prema mojem evanđelju..."

Kako Pavle može da kaže da je to moje evanđelje?

Pavle je objasnio u Galaćanima 1:11-12 da evanđelje koje propoveda nije naučio od čoveka, već otkrivenjem Isusa Hrista. 

Vazneseni Gospod Isus Hrist otkrio je tajnu evanđelja Pavlu.

Činjenica da je to bila tajna znači da je niko pre toga nije znao.

Jovan Krstitelj, Isus (na zemlji) i dvanaestorica apostola propovedali su evanđelje o Carstvu samo narodu Izraela. 

Njihova poruka je bila: "Pokajte se, jer je kraljevstvo nebesko blizu!"

Čak i nakon Hristovog vaskrsenja, Petar je ponovo ponudio carstvo Izraelu u Delima ap. 3:19-21. Ali oni to nisu hteli. 

Zato je carstvo odloženo, a Bog je pozvao Pavla i učinio ga apostolom neznabožaca (Rimljanima 11:13).

To čini Pavla našim apostolom.

Bog je Pavlu dao informacije koje niko pre nije znao

To je bilo novo evanđelje, koje Pavle naziva evanđeljem milosti ili mojim evanđeljem.

Evanđelje milosti glasi da je Isus Hrist, Sin, besplatno dao Svoj život kao savršenu žrtvu da plati za naše grehe. On je bio razapet, sahranjen i vaskrsao je treći dan (1. Korinćanima 15:1-4).

Pogledajte rane delove Dela apostolskih. Nikada nećete videti dvanaestoricu apostola kako govore o Hristovoj otkupiteljskoj krvi ili kako je On umro za naše grehe.

Oni pominju Njegovu smrt i vaskrsenje kao dokaz Izraelu da je On živ i da se može vratiti da bude njihov Kralj. Dvanaestorica ne govore Jevrejima da je Hristos dao Svoj život kao žrtvu, već da su Ga oni (Jevreji) ubili. 

Činjenica da su Njegova smrt i oproštaj povezani bila je još uvek tajna u tom trenutku.

To je kasnije otkriveno Pavlu: "Nego govorimo mudrost Božju u tajni, skrivenu mudrost, onu koju je Bog pre sveta odredio za našu slavu, koju nitko od knezova ovoga sveta nije upoznao; jer da su je upoznali, ne bi Gospodina slave razapeli." (1. Korinćanima 2:7-8).

Dva različita programa

Bog je imao program Carstva za Izrael (Matej, Marko, Luka, Jovan, rana Dela apostolska). Nakon što je Izrael odbio, Bog je započeo program milosti za neznabošce.

Evo ključne razlike:

Isus, govoreći ljudima u Svojoj zemaljskoj službi (pod Zakonom), rekao je u Mateju 6:14-15: "Jer ako vi opraštate ljudima njihove prestupe, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ali ako vi ne opraštate ljudima njihove prestupe, ni Otac vaš neće oprostiti vaše prestupe.”

Primetite: Biće vam oprošteno SAMO ako vi prvo oprostite drugima.

Ali Pavle nam govori suprotno u Efežanima 4:32: "“Opraštajte jedan drugome kao što je i Bog vama radi Hrista oprostio!”

Ako ste poverovali u evanđelje milosti, Bog vam je već oprostio. Ne samo neke grehe, već sve grehe (Kološanima 2:13). Naše spasenje ne zavisi od dela uopšte (Rimljanima 4:5).

Da li Pavle protivreči Isusu? Ne.

Isus Hrist je u svojoj zemaljskoj službi učio Jevreje koji su bili pod Mojsijevim zakonom.

Kasnije, Isus Hrist (kroz Pavla) uči hrišćane koji nisu pod zakonom, već pod milošću.

Mi smo danas još uvek u dobu milosti. Naše spasenje dolazi verovanjem u evanđelje milosti koje je naš Gospod Isus Hrist otkrio našem apostolu Pavlu.

Matthew McGee