Uskrsli s Hristom

“Ako ste dakle uskrsnuli s Hristom, tražite ono što je odozgo, gdje Hrist sedi zdesna Bogu.” Kološanima 3:1

Iako ovaj stih počinje sa ako, to uopšte ne dovodi u pitanje da li je vernik uskrsnuo sa Gospodom Isusom Hristom.

To pitanje je apostol već rešio u prethodnom poglavlju gde kaže vernicima da je to što smo uskrsli deo našeg identiteta u Hristu. To je delo Božje.

“I vi ste potpuni u njemu, koji je glava svakog poglavarstva i vlasti. U njemu ste i vi obrezani; obrezanjem koje nije učinjeno rukama, nego odlaganjem tela greha putenosti po Hristovom obrezanju. Pokopani ste s njim u krštenju, u kojem ste i uskrsnuli s njim, po veri u djelovanje Boga, koji ga je uskrsnuo od mrtvih.” Kološanima 2:10-12

Dakle, ako smo već uskrsli s Hristom, pitanje onda postaje kako da živimo te blagodati. Drugim rečima, kako da naš ovozemaljski hod bude u skladu sa našim nebeskim identitetom.

“Priklanjajte se onome što je odozgo, ne onome što je na zemlji.” Kološanima 3:2

Svaki vernik treba sebe da zapita: “Gde su usmereni naši umovi? O čemu razmišljamo? Da lo dopuštamo da nas shrvaju brige ovoga sveta, ili razmišljamo o onome što je odozgo?

Mi vernici smo mrtvi za ovaj svet.

Kad kažem mrtvi, ne mislim bukvalno mrtvi fizički, već mrtvi za planove, filozofiju i prioritete ovog sveta. 

Naš život nije fokusiran ovde; naš život je fokusiran na Isusa Hrista. 

Njegov život je naš život (Galaćanima 2:20) i naš život nije naš.

“Zar ne znate da je vaše telo hram Duha Svetoga, koji je u vama, kojega imate od Boga te niste svoji?” 1. Korinćanima 6:19

Vernici često žive fokusirajući se na ovozemaljske probleme kao ono što je jedino bitno. 

Zapravo, istina je suprotna: mi živimo u privremenom sistemu, ali ne moramo da budemo zarobljeni u njemu. 

Da li ćemo u ovom životu biti zarobljeni u ovom svetu zavisi isključivo od toga na šta su nam umovi usmereni, tj. da li svakodnevno proučavamo i razmišljamo o Reči Božjoj.

“Tvoju reč sam sakrio u srce svoje, da protiv tebe ne sagrešim.” Psalam 119:11

Naši umovi bi trebalo da budu fokusirani na širu sliku, onu koja je suštinska i večna. 

Hipotetički rečeno: trebalo bi da naučimo da se ne zagledamo samo u jedno drvo, već da vidimo celu šumu.

“Iz tog razloga ne posustajemo; naprotiv, premda se naš spoljašnji čovek raspada, ipak se unutrašnji čovek obnavlja iz dana u dan. Jer naša neznatna nevolja, koja traje kratko, donosi nam još više obilovanja i večni značaj slave, dok ne gledamo na ono što je vidljivo, nego na ono što je nevidljivo. Jer ono što je vidljivo je privremeno, a ono što je nevidljivo je večno.” 2. Korinćanima 4:16-18

“Kad se pojavi Hrist, naš život, tada ćete se i vi s njim pojaviti u slavi.” Kološanima 3:4

Previše vernika brine o stvarima koje se tiču ovoga sveta. 

Bilo da je u pitanju bogatstvo, popularnost, položaj, naklonost, sigurnost, zdravlje ili bilo koji drugi svetski element, sve je to prolazno i privremeno. 

Sudbina vernika je da pati u ovom životu, a tek posle dolazi slava. Jedina slava koju vredi imati jeste biti poistovećen sa Gospodom Isusom Hristom.

“Jer smatram da patnje sadašnjega vremena nisu vredne usporedbe sa slavom koja će se otkriti u nama. Jer stvorenje napetim iščekivanjem očekuje objavljenje sinova Božjih.” Rimljanima 8:18-19

Kao sveti ljudi, koja pitanja postavljamo sebi? Gde smo usmerili svoje misli? Čiju slavu tražimo? 

Molim se da svi shvatimo da je naše nebesko državljanstvo mnogo važnije za naš spokoj na ovom svetu nego bilo kakve svetovne privilegije.