Učvršćivanje u zdravom nauku

“O bezumni Galaćani! Ko li vas je začarao te da niste poslušni istini, vi pred čijim je očima Isus Hrist bio jasno prikazan, među vama je bio razapet?” Galaćanima 3:1

Pavle postavlja ovo pitanje Galaćanima, i u njemu postoji i lekcija za sve nas takođe. Podjednako važno poput činjenice da su ovi vernici bili začarani jeste to da oni više nisu živeli na temelju istine kojom su poučeni.

Poslanica Galaćanima je vrlo jasna koji je to izvor začaranja. Među Galaćane su došli lažni učitelji koji su propovedali krivo evanđelje.

“Čudim se da se tako brzo odmećete, od onoga koji vas je pozvao Hristovom milošću na drugo evanđelje, koje nije drugo, nego ima nekih koji vas uznemiruju i žele izvrnuti Hristovo evanđelje. Ali, ako vam mi ili anđeo s neba, propoveda nekakvo drugačije evanđelje od onoga koje smo vam mi propovedali, neka bude proklet!” Galaćanima 1:6-7

Ono što ovo evanđelje čini krivim jeste to što skreće sa milosti na legalizam. Drugim rečima, isto evanđelje kao Pavlovo, osim što nadodaje dela na njega. Nekima je zvučalo u redu, ali Svetom Duhu svakako nije.

Baš zato i nadahnjuje Pavla da napiše poslanicu Galaćanima u kojoj jasno navodi koji je izvor njegovo evanđelja.

“Ali vam potvrđujem, braćo, da evanđelje koje sam ja propovedao nije od ljudi; jer niti sam ga ja od čoveka primio, niti bio poučen, nego po otkrivenju Isusa Hrista.” Galaćanima 1:6-7

Nije kontradiktorno, već drugo

Pavle je morao da se vrati u Jerusalim kako bi se sastao sa apostolima Jevreja ne bi li im objasnio odakle njemu to novo evanđelje koje propoveda.

“Zatim sam nakon četrnaest godina ponovo uzašao u Jerusalim s Varnavom, a poveo sam i Tita. A uzašao sam po otkrivenju i izložio im evanđelje koje propovedam među Paganima, a nasamo onima koji su bili ugledni, da možda ne trčim ili da nisam trčao uzalud.” Galaćanima 2:1-2

Ovaj sastanak, konkretno sa Jakovom, Petrom i Jovanom je rezultirao određenim dogovorom, koji dalje čitamo u Galaćanima 2:7-9.

“Nego su naprotiv, kad su videli da je meni bilo povereno evanđelje za neobrezane, kao što je Petru bilo za obrezane, (jer onaj koji je delovao u Petrovom apostolstvu među obrezanima, bio je moćan i u meni među Paganima), a kad su Jakov, Petar i Jovan, koji su smatrani stubovima, zapazili milost što mi je bila darovana, dali su meni i Varnavi desnice zajedništva: da mi trebamo ići među Pagane, a oni među obrezane.”

Primetimo razlike. Različita apostolstva - jedno za Jevreje i jedno za Pagane. Različita evanđelja - evanđelje obrezanja (kraljevstva) i evanđelje neobrezanja (milosti Božje).

Problem sa Galaćanima je veći nego samo legalizam. Uključivao je zbunjenost između Zakona i milosti, ali je srž problema bio dispenzacionalističke prirode.

Bog je udelio različite službe na zemlji u različitim vremenima.

U prošlom vremenu, On je radio kroz narod Izrael. Onaj koji je bio otuđen od Izraela je samim tim bio otuđen i od Boga.

“I vas je oživeo koji ste bili mrtvi u prestupima i gresima u kojima ste nekad hodili prema toku ovog sveta, po knezu koji ima vlast u zraku, duha koji sada deluje u neposlušnoj deci.” Efežanima 2:1-2

Danas živimo u dobu milosti Božje i medijum kroz koji Bog radi je telo Hristovo.

“Zbog toga sam ja, Pavle, sluga Hrista Isusa, za vas Pagane. Ako ste čuli za raspodelu Božje milosti koja mi je podarena za vas.” Efežanima 3:1-2

To je razlog zašto se crkva danas naziva stub i uporište istine.

“Ovo ti pišem jer se nadam da ću ubrzo doći k tebi, ako li zakasnim, da znaš kako se treba ponašati u kući Božjoj, koja je crkva Boga živoga, stub i uporište istine.” I Timoteju 3:14-15

Kriza identiteta - znajte ko ste

Previše nerazumevanja je dovelo do toga da su hrišćanske religijske denominacije zamaglile jasnu podelu između Izraela i Crkve, tela Hristovog. Oba programa imaju različita uputstva i obećanja.

Jedno je nacija, drugo je duhovno telo.

Jedno funkcioniše na principu Mojsijevog zakona, a drugo na principu milosti.

Dakle, potpuno dva nekompatabilna programa.

“Jer greh neće vama gospodariti, jer niste pod Zakonom, nego pod milošću.” Rimljanima 6:14

Ovo mešanje milosti i Zakona je dovelo do krize identiteta među lažnim hrišćanima koji pokušavaju da stave sebe na mesto Izraela, smatrajući za sebe da su, kako oni to kažu, duhovni Izrael.

Umesto toga, vernik danas treba da shvati da je novo stvorenje u Hristu.

“Stoga, ako je ko u Hristu, novo je stvorenje; staro je nestalo, gle, sve je novo nastalo.” II Korinćanima 5:17

“Učitelji” Zakona

Oni koji danas uče da Zakon treba držati nanose ogromnu štetu i doprinose velikom obeshrabrenju vernicima.

Pogledajmo šta Pavle kaže o učiteljima Zakona u svojoj poslanici Timoteju:

“Kao što sam te zamolio kad sam odlazio u Makedoniju, da još ostaneš u Efesu kako bi naredio nekima neka ne poučavaju drugog nauka, ni neka se ne priklanjaju bajkama i beskrajnim rodoslovljima koja više služe raspravama nego li pobožnom izgrađivanju u veri: to čini. A svrha te zapovesti je ljubav iz čista srca i dobre savesti i nepretvorne vere. U tome su neki, pošto su promašili, zastranili u praznorečje; želeli bi biti učitelji Zakona, a ne razumeju ni šta govore ni šta tvrde. A znamo da je Zakon dobar ako se ko njime zakonito služi znajući ovo: Zakon nije postavljen za pravednika, nego za bezakonike i neposlušne, za bezbožne i grešne, za nesvete i svetovne, za ubice očeva i ubice majki, za ubice ljudi, za bludnike, za one koji se oskrvnjuju s muškarcima, za otimače ljudi, za lažove, za krivokletnike i ako ima šta drugo što se protivi zdravom nauku; po slavnom evanđelju blaženog Boga koje mi je povereno.” I Timoteju 1:3-11

Dakle, jasno vidimo da Zakon nije postavljen za pravednika, jer je svrha Zakona osuda.

Držanje Zakona nespašenog čoveka neće dovesti do pravednosti neophodne za spasenje.

Učitelji Zakona naučavaju istinu prošlog vremena. Mojsijev Zakon je donosio život Izraelu u prošlom vremenu, ali danas, u dobu milosti, isti taj Mojsijev Zakon donosi duhovnu smrt.

“Jer dok smo bili u telu, strasti greha su, preko Zakona, delovale u našim udovima donoseći plod smrti.” Rimljanima 7:5

Zakon je zasnovan na negacijama (ne čini, ne radi, ne klanjaj se ….) i njegova konačna svrha je da čoveka proglasi krivim.

“A znamo da sve što Zakon kaže, govori onima koji su pod Zakonom, da svaka usta zaneme i sav svet bude kriv pred Bogom. Zato se po delima Zakona neće pred njim opravdati ni jedno telo, jer po Zakonu je spoznaja greha.” Rimljanima 3:19-20

S druge strane, milost je pozitivna istina koja je utemeljena u vernikovom novom identitu u Hristu. Zakon potpuno poništava snagu milosti, vraćajući vernika na svoju pravednosty.

“Ne osujećujem milost Božju, jer ako opravdanje dolazi po Zakonu, onda je Hrist uzalud umro.” Galaćanima 2:21

Milost naspram dela

Reč Božja kaže da smo Božja stvorenja, i prema njegovoj milosti, njegovo vešto delo, stvoreni za dobra dela.

U današnjem svetu, praktično postoje dva puta - milost i dela.

Dela kažu “radi” i podstiču čoveka na sopstvenu pravednost.

S druge strane, milost je bazirana na Hristovom životu u čoveku, i ukorenjena je u radosti i zahvalnosti prema Bogu.

Zakon je negativan sistem koji nikad ne može da bude zadovoljen.

“Stoga, ako ste s Hristom umrli načelima sveta, zašto se, kao da živite u svetu, podređujete uredbama: “Ne diraj, ne okusi, ne dotiči”? Sve to upotrebom propada; po zapovestima i ljudskim naucima.” Kološanima 2:20-22

Milost je pozitivna, i živeti pod milošću znači učvršćivati se u pozitivnoj istini, koja kaže da smo nova stvorenja, stvorena u Hristu Isusu za dobra dela.

Razumevanje konteksta

“Verodostojna je ova reč i hoću da to neprestano tvrdiš, kako bi oni koji su poverovali Bogu mogli brižljivo prednjačiti dobrim delima. To je dobro i korisno ljudima.” Titu 3:8

Neki su izvukli ovu reč brižljivo iz konteksta i zaključili da su dobra dela posledica konstatne brige, tj. razmišljanja o tome kako moramo činiti dobra dela jer smo sada hrišćani. Taj način razmišljana nas ponovo stavlja pod legalizam.

Ono što Titu 3:8 želi da kaže jeste to što se treba neprestano tvrditi jeste dobro i korisno ljudima.

Na šta Pavle misli kad kaže Titu da hoće da to neprestano tvrdi?

Titu 3:4 govori o čovekoljublju i dobroti Božjoj.

Zatim, Titu 3:5 jasno kaže da nije zasnovano na našoj pravednosti, već po Njegovom milosrđu.

U Titu 3:6 Pavle govori o izobilnosti milosti koju je Bog izlio na nas po svome Sinu.

Nakon toga, Pavle kaže Titu u stihu 8 da hoće da to neprestano tvrdi.

Upravo to je ono o čemu čovek treba da misli. Dobra dela će biti PLOD razmišljanja o tome. S jedne strane, čovek dolaze u stanje konstante brige i tenzije ako misli da mora da čini dobra dela konstantno jer je spašen.

S druge strane, čovek koji usmeri svoje misli na Hrista koji je već sve učinio za njega stavlja svoj um u stanje bezbrižnosti i rasterećenosti, iz čega proizilaze dobra dela.

Naizgled slično, a zapravo potpuno različito, zar ne?

“Ali milošću Božjom jesam što jesam i njegova milost koja mi je darovana, meni nije bila uzaludna. Naprotiv, trudio sam se puno više nego svi oni; ali ne ja, nego milost Božja koja je bila sa mnom.” I Korinćanima 15:10

“A Bog je moćan učiniti da vam svaka milost obiluje, da uvek imate u svemu dovoljno svega te možete obilovati za svako dobro delo.” II Korinćanima 9:8