Milost naspram mržnje

Mržnja može da izgleda kao snažna, ali u suštini je to slabost koja se ispoljava. 

Mržnja slabi um, zamućuje prosuđivanje i oduzima razboritost. 

Slabi srce, čineći ga tvrdim prema ljubavi, saosećanju i miru. 

Slabi odnose, stvara podele tamo gde bi trebalo da bude jedinstvo, od prijatelja pravi neprijatelje, a od porodica strance. 

Mržnja je karakteristična osobina nevernika koji žive po telu (Titu 3:3). 

Mržnja je ropstvo tela koje vezuje čoveka lancima gorčine, zaslepljuje ga za istinu i ostavlja ga iscrpljenog. 

Na kraju, mržnja nije oružje jakih, već štaka za slabe.

Ali milost — milost je snaga (2. Timoteju 2:1). Milost je karakteristična osobina Boga u nama koja može da nas drži na okupu kada nam se ruke tresu. 

Njegova milost je sidro u oluji kada se sve oko nas ruši. 

Milost je snaga da oprostiš kada gorčina traži osvetu. 

Milost te drži da hodaš kada teret života pritiska. 

Milost poziva na mir kada bi bes bio mnogo lakši. 

Milost je snaga da izdržiš iskušenja sa radošću, da se podigneš posle neuspeha i da voliš one koji ne zaslužuju ljubav onom ljubavlju koju je Hrist pokazao nama. 

Pavle je rekao: "Sve mogu po Hristu koji me osnažuje." Filipljanima 4:13

Ta snaga protiče kroz milost — to je Božja moć izlivena u nas slabe, koja krhkost pretvara u izdržljivost, očaj u nadu.

Milost ne odgovara na mržnju još većom mržnjom. Odgovara ljubavlju, što mržnja nikad ne očekuje. 

Milost čini dobro kada mržnja čini zlo. 

Milost je strpljiva kada je mržnja impulsivna. 

Milost oprašta kada mržnja osuđuje. 

Milost govori sa ljubavlju kada mržnja vrišti u besu. 

Mržnja gradi zidove u ljudima, ali milost razoružava strah i mržnju. 

Ljudi koji deluju iz mržnje često žale zbog toga. Milost se nikad ne stidi sebe.

Mržnja šteti srcu, napinje ga i skraćuje život. Ali milost jača tvoje srce i produžuje ti život. 

Mržnja donosi smrt. Milost donosi život.

Mržnja se ponaša kao dete. Milost se ponaša kao odrasla osoba — sa klasom. 

Mržnja ruši. Milost gradi. 

Mržnja mora da vrišti i čini nasilje da bi nešto dokazala. Milost, s druge strane, nežno govori istinu u ljubavi. 

Milost je tiha snaga u oluji. Jedan jednostavan čin milosti u ljubavi govori više od svih vrištećih mrzilaca zajedno. Mržnja je puna straha i nesigurnosti. 

Milost je puna ljubavi i večne sigurnosti. Milost može da podnese udarce i ostane uspravna.

Milost može neprijatelje da pretvori u prijatelje, gorčinu u mir, a očaj u nadu.

Mržnja je slaba jer uništava sebe i sve što dodirne. Milost je jaka jer voli bez izvinjenja, leči rane, daje život drugima i traje bez napora. 

Kada se sve završi, mržnja ne ostavlja ništa — ali milost ostavlja nasleđe.

Mržnja je slaba jer zavisi od pretnje uništenjem. Milost je jaka jer ne zavisi ni od čega osim od Božje ljubavi — a ljubav nikad ne poklekne. 

Pavle kaže da “ljubav sve podnosi” u 1. Korinćanima 13:7, što znači da može da izdrži pod težinom i pritiskom svega u ovom životu, i ljubav sve trpi, što znači da može da izdrži do kraja.

Takođe, ljubav nikad ne prestaje (1. Kor. 13:8). Ljubav nikad ne umire. Baš kao što je Bog večan, tako je i Njegova ljubav večna. 

Nema početka Njegove ljubavi niti kraja prisustvu ljubavi u Njemu jer Bog jeste ljubav i Bog jeste večan. 

Na krstu, mržnja je zakucala Hrista na drvo, ali milost je taj čin okrutnosti pretvorila u najveću pobedu od svih. 

Rimljanima 5:20: "Ali gde se umnožio greh, mnogo je više obilovala milost." 

Mržnja je bila dovoljno jaka da Ga ubije, ali Njegova milost je bila dovoljno jaka da spase svet.

Mržnja ne može i neće potrajati, ali milost, Božja milost, je večna, nepokolebljiva i nepobediva.

Mržnja završava porazom. Milost završava slavom.