Kako može Bog ljubavi da baci ljude u pakao?

“A đavo koji ih je zavodio, bio je bačen u jezero ognjeno i sumporno gde su Zver i Lažni prorok, i ondje će se mučiti danju i noću uvek i zauvek. I video sam veliki beli presto i onoga koji sedi na njemu: od njegova lica pobegla je zemlja i nebo, i mesta im se nije našlo. I video sam mrtve, male i velike, gde stoje pred Bogom, i knjige su se otvorile. I otvorila se jedna druga knjiga, to jest Knjiga života. I mrtvi su bili osuđeni po onome što je zapisano u knjigama, po delima svojim. I more je dalo mrtvace koji su bili u njemu, a smrt i pakao dali su mrtvace koji su bili u njima, i svaki je bio osuđen po svojim delima. A smrt i pakao bili su bačeni u jezero ognjeno. To je druga smrt. I svaki koji se nije našao zapisan u Knjizi života, bio je bačen u jezero ognjeno.” Otkrivenje 20:10-15

Iz ovih stihova iz Otkrivenja 20 proizilazi jedno bitno pitanje: Kako može Bog ljubavi da baci ljude u jezero ognjeno da pate čitavu večnost?

Ako nas On zaista voli, kako može da dozvoli da bilo ko od nas večno pati?

Prvo je potrebno razjasniti da ovi stihovi nisu alegorija. Oni nisu puka teroija. Oni nisu simbolika. Apostol Jovan je zapisao ono što je video.

Dakle, Jovan zapisuje činjenice o tome kako će se poslednja vremena odigrati, o čemu ga informiše lično Bog.

Dakle, oni koji budu stali ispred velikog belog prestola, a čije ime se ne bude našlo u knjizi života, će biti bačeni u jezero ognjeno, mesto večne patnje.

Možemo videti sledeće činjenice o jezeru ognjenom:

• Jezero ognjeno je mesto večne propasti daleko od Boga

“Oni će biti kažnjeni večnom propašću dalje od lica Božjega i od slave njegove moći.” II Solunjanima 1:9

• Jezero ognjeno je mesto kranje tame

“Ali će sinovi kraljevstva biti izbačeni u tamu krajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.” Matej 8:12

• Jezero ognjeno je mesto gde crv ne umire i oganj se ne gasi

“I ako te oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ući u kraljevstvo Božje, nego li s oba oka biti bačen u pakao ognjeni; gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi.” Marko 9:47-48

• Pakao će biti bačen u jezero ognjeno

“A smrt i pakao bili su bačeni u jezero ognjeno. To je druga smrt.” Otkrivenje 20:14

• Oni koji će biti bačeni u jezero ognjeno neće izgubiti svest ni pamćenje (vidi Luka 16:19-31)

Dakle, u jezeru ognjenom nema pravednosti, svetosti, ljubavi, mira, niti nade, već samo večna patnja.

Za mnoge je okrutno, čak i nepravedno da čovek provede večnost u jezeru ognjenom.

Pitaju se šta je to čovek mogao tako strašno da uradi da bi proveo večnost u jezeru ognjenom?

Ono što treba da razumemo jeste da problem nije u tome da je Bog prestrog ili okrutan, već u tome da mi ne razumemo njegovu pravednost.

Ne radi se o tome da Bog treba da promeni način na koji će da kazni grešnike kako bi se prilagodio našim limitiranim pogledima, već mi treba shvatimo da Bog gleda na sve sa aspekta savršenstva.

Govoreći sebi da je Bog nepravedan time što baca ljude u jezero ognjeno, mi zapravo snižavamo njegove svete, pravedne standarde kako bi napravili kompromis s našim standardima.

Dakle, mi smo ti koji treba da se prilagodimo njegovim standardima pravednosti, a to je da je pravedno i čisto samo ono što je savršeno. Bog je svet, i On u svojoj svetosti ne može dopustiti da i najmanja prljavština, i najmanji greh baštini večni život.

On je Stvoritelj Neba i Zemlje. On je Stvoritelj svega što vidimo oko nas.

On postavlja standarde koji proizilazi iz Njegovog savršenog karaktera.

Pogledajmo ove stihove:

One godine u kojoj je umro kralj Uzija vidio sam Gospoda kako sedi na prestolu visokom i uzvišenom, a skut je njegov ispunjavao Hram. Iznad njega su stajali serafimi, svaki je imao šest krila: dva su zaklanjali lice svoje, a dva su zaklanjali noge svoje, a dva su leteli. I vikali su jedan drugome i govorili: “Svet, svet, svet je GOSPOD nad vojskama! Puna je sva zemlja slave njegove!” I zatresli su se dovratnici na vratima od glasa onoga koji je vikao i Dom se napunio dimom. Nato sam rekao: “Jao meni, jer sam propao! Zato što sam ja čovek nečistih usana i prebivam usred naroda nečistih usana; jer su oči moje videle Kralja, GOSPODA nad vojskama!” Uto je jedan od serafima doleteo k meni; u ruci mu je bila žeravica koju je kleštima uzeo sa žrtvenika. I njima se dotaknuo usta mojih i rekao: “Evo, ovo se dotaklo usana tvojih: i tvoja je nepravda uklonjena, i greh tvoj je očišćen.” Isaija 6:1-7

U viziji, Isaija biva uznesen na Nebo pred Gospoda. Neko bi pomislio da će prvi utisak koji bude ostavljen na Isaiju biti zadivljenost onime što vidi pred sobom u prisutnosti Boga živoga.

Ne, umesto toga, Isaiju je obuzeo strah. On kaže: “Jao meni, jer sam propao! Zato što sam ja čovek nečistih usana i prebivam usred naroda nečistih usana; jer su oči moje videle Kralja, GOSPODA nad vojskama!”

Anđeo je morao da donese žeravicu sa žrtvenika da ukloni greh Isaijin, kako bi on mogao da bude prisutan u Božjem prisustvu.

Božja svetost je toliko čista, toliko predivna, da ništa nečisto niti bilo koja nepravedna osoba će moći ikad da stane i da se održi pred Njim.

“Tada je Manoah rekao svojoj ženi: “Zasigurno ćemo umreti zato što smo videli Boga.”” Sudije 13:22

Takođe, možemo primetiti u Isaijinim stihovima da je Božja svetost tolika da čak i serafimi, najviši red anđela, zaklanjaju svoja lica u Njegovoj prisutnosti. Takođe, oni su vikali: “Svet, svet, svet je GOSPOD nad vojskama! Puna je sva zemlja slave njegove!”

Nešto slično je opisano u Jovanovoj viziji:

I svako od tih četiri bića imala su po šest krila, sve naokolo, a iznutra su bila pune očiju. I bez počinka, dan i noć, govore: “Svet, svet, svet Gospod Bog, Svesilni, onaj koji je bio i koji jeste i koji dolazi!” Otkrivenju 4:8

Dakle, možemo videti da i u Isaijinoj i u Jovanovoj viziji bića koja su ispred Gospoda ističu Njegovu svetost. Božja svetost je Njegov dominatni atribut.

Božja svetost čini Njegovu Reč istinitom, i Njegova dela i odluke pravednim. Božja svetost je Njegova kruna.

On mrzi svaku laž i zlo.

“Jer pravedan GOSPOD ljubi pravednost; lice njegovo čestiti gledaju.” Psalam 11:7

“Jer ti nisi Bog koji uživa u zlu, niti će zlo s tobom prebivati.” Psalam 5:4

Šta je zapravo Božja svetost?

Božja svetost je savršena sloboda od svake nečistoće, greha i zla. Ona je u skladu sa Njegovom savršenom prirodom.

Bog, bivajući svet, mora stati protiv svakog greha i svega što se protivi njegovoj svetosti.

Evo samo nekih od stihova koji ukazuju na Božju svetost:

“Ko je kao ti, GOSPODE, među bogovima, ko je kao ti: u svetosti slavan, u hvalama strahopoštovan, koji činiš čudesa?” Izlazak 15:11

“Bog kraljuje nad paganima, Bog sedi na prestolu svetosti svoje.” Psalam 47:8

“Pogledaj s neba i promotri iz obitavališta svoje svetosti i svoje slave.” Izaija 63:15

“Strah GOSPODNJI početak je mudrosti, a spoznanje Svetog je razboritost.” Izreke 9:10

“Jer su nas oni nešto malo dana, kako im se sviđalo, odgajali kažnjavanjem; a on nama na korist, da bismo postali sudionici njegove svetosti.” Jevrejima 12:10

“Neka niko kad je iskušavan, ne kaže: “Bog me iskušava!” Jer Bog ne može biti iskušavan zlom, niti on nikoga ne iskušava.” Jakov 1:13

“Stoga me saslušajte, vi ljudi razumni! Daleko bilo to od Boga, da on čini zlo i od Svesilnoga da on počini nepravdu! Jer on uzvraća čoveku po delima njegovim i čini da se svaki čovek snađe prema putevima njegovim. Da, zasigurno, Bog nikada neće činiti zlo, niti će Svesilni izvrnuti sud.” Jov 34:10-12

“Što ćemo onda reći? Ima li kod Boga nepravednosti? Bože sačuvaj!” Rimljanima 9:14

“U nadi večnog života što ga je Bog, koji ne može lagati, obećao pre početka sveta.” Titu 1:2

“GOSPOD je pravedan na svim putevima svojim i svet u svim delima svojim.” Psalam 145:17

“Blagoslivljaj GOSPODA, dušo moja, i sve što je u meni, blagoslivljaj sveto ime njegovo!” Psalam 103:1

Dakle, Njegova svetost je ono što pokreće sva Njegova dela i izvor svih njegovih kažnjavanja.

Hajde da vidimo kako Bog koji je svet gleda na greh:

“Jer on poznaje ništarije, vidi i opačinu; zar onda to neće razmotriti?” Jov 11:11

“Prečiste su tvoje oči da bi zlo gledale i ne možeš gledati nepravdu.” Habakuk 1:13

“I neka niko od vas ne smišlja zlo u srcu svome protiv bližnjega svoga i ne ljubite lažnu zakletvu. Jer je sve to ono što ja mrzim’, govori GOSPOD!”” Zaharija 8:17

“Jer ti nisi Bog koji uživa u zlu, niti će zlo s tobom prebivati. Bezumni se neće pred licem tvojim održati; ti mrziš sve one koji čine nepravdu.” Psalam 5:4-5

Dakle, iz svih ovih stihova možemo zaključiti da Bog mrzi greh, jer je u suprotnosti sa njegovom prirodom. Bog je po svojoj prirodi svet, i samim tim mrzi greh. Bog ne toleriše greh.

Zapravo, Bog toliko mrzi greh i toliko voli nas, da je sve grehe ovoga sveta uračunao svome Sinu na krstu, i njega učinio grehom, i sav svoj gnev izlio na Njega, jer ga je učinio grehom.

“Jer ga je on učinio grehom za nas, njega koji nije upoznao greha, da mi u njemu postanemo pravednost Božja.” II Korinćanima 5:21

Ako Bog nije poštedeo svoga Sina kada je platio kaznu za naše grehe na krstu, zašto bi poštedeo nas večne kazne?

Da Bog može da mrzi greh bez da izlije svoj gnev na njega, onda Hrist nikad nije morao da plati za grehe na krstu.

Dakle, Bog je savršen u svojoj svetosti i pravednosti, i samim tim kazna za greh mora biti plaćena.

U prva tri poglavlja poslanice Rimljanima izložen je pad čovečanstva. Prvi korak ka mudrosti jeste saslušati ono najgore što Bog može da kaže o nama. Upravo to nam Bog objavljuje u prva tri poglavlja poslanice Rimljanima.

U Rimljanima 1:18-32, vidimo da svaki čovek zna da Bog postoji. Svaki čovek ima spoznaju o njegovoj večnoj moći. Svaki čovek zna da sud dolazi. I svaki čovek zna da bi trebalo da svoje biće u potpunosti preda slavljenju Boga. Čovek bi trebalo da neprestano bude zahvalan za sam život i za sve blagoslove koji mu je Bog podario.

Međutim, čovek odbija da da slavu i hvalu Bogu.

U Rimljanima 1:18 kaže da se s neba otkriva gnev Božji na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi koji istinu potiskuju nepravednošću.

Čovek spoznaje istinu putem svoje savesti, ali nije spreman da je prihvati i da u skladu sa time odgovori na tu istinu dajući slavu Bogu.

Umesto toga, čovek istinu potiskuje nepravednošću, i kao posledica toga, možemo videti u Rimljanima 1:23-25 da se čovek okreće idolopoklonstvu, tj. slavljenju stvorenje, a ne Stvoritelja.

“Tvrdeći da su mudri, poludeli su, i zamijenili slavu neraspadljivog Boga obličjem, slikom raspadljivog čoveka, i ptica, i četvoronožaca i gmazova.” Rimljanima 1:23-25

Slavljenje stvorenja umesto Stvoritelja je velika uvreda za Boga. Bog je stvorio čoveka po svome obličju, sa jednom jedinom svrhom - da proslavi Boga u svome životu.

Nešto slično se desilo Izraelcima nakon izbavljenja iz egipatskog ropstva:

“Načinili su tele na Horivu i klanjali se livenim likom. Tako su zamenili slavu svoju obličjem vola koji travu jede. Zaboravili su Boga, Spasitelja svoga, koji je učinio velika dela u Egiptu.” Psalam 106:20

Čovek je zloupotrebio slobodnu volju koju mu je Bog dao i svesno izabrao da ne slavi Boga, već stvorenja.

Ko može da krivi doktora za bolest pacijenta koji odbija njegovu stručnu pomoć, koji neće da prati uputstva stručnog lica kako bi ozdravio, već bira svoj put ka propasti? Niko ne bi rekao da je doktor uzorokovao smrt pacijenta.

Pravi razlog smrti pacijenta jeste njegova tvrdoglavost.

Isto tako, ko može da krivi Boga, koji je dopustio čoveku u svojoj slobodnoj volji da izabere put ka destrukciji?

Razmotrimo ovo:

Bog je taj koji je stvorio sve oko nas. Bog je taj koji nas je stvorio na svoju sliku. Bog je taj koji nam je dao slobodnu volju i slobodu da ga slavimo ili odbijemo.

Bog nam je dao ovaj život. Bog nam je dao savest kroz koju možemo imati spoznaju o Njemu. Božjom milošću imamo ovu planetu Zemlju i univerzum.

Bog je bio taj koji je tražio čoveka nakon što je sagrešio portiv Njega u edenskom vrtu.

Bog je taj koji nam je dao svoju Reč koja je jedini i apsolutni autoritet. Bog je taj koji nam je otkrio sebe kroz svoju Reč.

Bog je taj koji nas je upozoravao kroz proroke, kroz Isusa Hrista i apostole o našem palom stanju i sudu koji dolazi.

Bog je taj koji je otkrio Svoje standarde svetosti i pravednosti.

Bog je taj koji nas je voleo toliko da je poslao Svoga Sina u svet da plati kaznu na krstu za sve naše grehe.

Bogu dugujemo sve.

Čovek je svesno odbio Boga i večni život kao Njegov besplatni dar nama, i time odbio i Boga.

Potpuno je pravedno da svako ko odbije Boga bude kažnjem večnom propašću dalje od lica Njegova.

Ako odbijemo Boga, nije li pravedno da i On odbije nas? Zašto bi nam Bog dao večni život ako ga mi odbijemo?

Zašto bi rekao u svojoj Reči “Osveta je moja, ja ću uzvratiti.”, ako Bog to zapravo ne planira da uradi? Ljudi vrlo često zanemaruju težinu odbijanja Stvoritelja.

“Ne zavaravajte se: Bog se ne da izrugivati! Jer šta čovek seje, to će i žeti.” Galatima 6:7

Dakle, Bog će sigurno uzvratiti onima koji odbiju Njega.

Baš iz tog razloga, propovedajte evanđelje milosti ljudima oko vas kako bi izbegli večnu kaznu i dobili večni život na dar od Boga, poverovavši u Njegovu savršenu žrtvu za nas na krstu.

“Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama tako što je Hrist, dok smo još bili grešnici, umro za nas. Zato ćemo se mnogo više, pošto smo sad opravdani krvlju njegovom, po njemu spasiti od gneva.“ Rimljanima 5:8-9