Duh protiv tela: Unutrašnja borba svakog vernika

Duh naspram tela

Apostol Pavle piše o nečemu što svi mi osećamo s vremena na vreme – toj unutrašnjoj borbi između Duha i tela. 

U poslanici Galatima, Pavle vrlo jasno opisuje taj konflikt – i kako on oblikuje naše misli, ponašanje, stavove i odnose sa drugima.

Pavle u svojoj poslaniciGalaćanima pravi jasnu razliku između „dela tela“ i „plod Duha“. 

Ta dva spiska nisu samo teorija – oni nam gde smo u duhovnom smislu i izazivaju nas da se zapitamo kakav je naš hod.

Dela tela

Kada Pavle govori o delima tela, lista je duga i brutalno iskrena – od seksualnog nemorala (blud, preljuba) i idolopoklonstva, do mržnje, zavisti, pijanstva… i tu ne staje. 

Dodaje i: „i tome slično“, što jasno pokazuje da ovo nije konačan spisak – postoji bezbroj načina na koje telo može da nas odvuče od Boga.

Zanimljiv deo te liste su i “raskalašne gozbe“ – proslave bez kontrole, često praćene preteranom konzumacihom alkohola i haotičnim ponašanjem. 

Slika razuzdanih provoda, preteranog jedenja i nereda – sve to govori o gubitku samokontrole.

Pavle ovde ne ostavlja prostora za pogrešno tumačenje, već jasno kaže: 

„oni koji takvo šta čine, neće baštiniti kraljevstva Božjeg.“ Galaćanima 5:21

Ovde se ne radi o tome da neko može izgubiti spasenje, već da onaj ko stalno živi po telu pokazuje da ne živi u svetlosti koja mu je dana – kao da uopšte nije spasen. 

U Efežanima 4:17-19 Pavle piše kako ne treba više da živimo kao ljudi „zamračenog razuma, otuđeni od života Božjeg zbog neznanja i slepoće srca“.

Plod Duha: Prelepa suprotnost

U kontrastu sa delima tela, Pavle govori o „plodu Duha“. 

Obratimo pažnju – ne kaže „plodovi“, nego „plod“ – kao da su sve te osobine deo istog paketa kada hodamo u skladu sa Duhom. 

Ljubav, radost, mir, strpljenje, blagost, dobrota, vera, krotkost, uzdržanost – to je slika života koji je predan Bogu.

Ali ovaj plod ne raste preko noći. Potrebna je svakodnevna odluka – da hodamo po Duhu umesto da ugađamo telu. 

To znači da u svakom trenutku biramo da uskladimo svoje misli, reči i dela sa Božjom rečju, a ne sa svojim požudama.

Svakodnevna borba: Koga biramo da sledimo

Stanje na terenu je takvo da borba u nama ne prestaje. 

Pavle u Rimljanima 7:19 iskreno priznaje: „Jer dobro koje bih hteo, ne činim; nego zlo koje ne bih hteo, to činim.“ 

Koliko nas može da se poistoveti s tim? Koliko puta smo pali u stare navike, iako smo imali najbolje namere?

Ali dobra vest je da nismo ostavljeni sami sebi. P

Pavle nas podseća da „zbacimo starog čoveka“ i da se „obnovimo duhom svoga uma“ (Efežanima 4:22-23). 

To je proces – i zahteva trud, nameru, i Božju milost.

Hodanje kao deca svetla

Kao vernici, pozvani smo da živimo kao „deca svetla“ (Efežanima 5:8). 

To znači da svesno biramo da se udaljimo od „neplodnih dela tame“ i da živimo tako da se jasno vidi ko smo u Hristu - novo stvorenje.

Ponekad će to značiti da moramo da presečemo neka prijateljstva, promenimo navike ili izbegnemo situacije koje nas mame da podležemo telu. Nije lako, ali je važno – zbog našeg rasta i svedočanstva drugima.

Moć izbora

Svakog dana donosimo bezbroj odluka. Da li ćemo reagovati besno ili strpljivo? Da li ćemo učestvovati u ogovaranju ili ohrabriti nekog? Da li ćemo ugađati sebi ili služiti drugima u ljubavi? Te male odluke oblikuju ceo pravac našeg života.

Iako smo oslobođeni moći greha, i dalje možemo izabrati da slušamo telo koje nas vuče nazad. 

U svakoj situaciji moramo da odlučimo – da li ćemo hodati po Duhu ili udovoljavati telu?

Poziv na budnost i milost

Dok prolazimo kroz ovu stalnu borbu, pozvani smo da budemo budni. P

Petar nas upozorava: „Budite trezveni, bdijte, jer protivnik vaš, Đavo, kao ričući lav obilazi okolo tražeći koga može proždreti.“ 1. Petrova 5:8

Moramo znati gde smo slabi i kako neprijatelj pokušava da nas prevari.

Ali uz tu budnost ide i milost – prema sebi i drugima. Niko od nas neće dostići savršenstvo na ovoj strani večnosti. Padaćemo, grešićemo, ali ključno je da ustanemo, priznamo grešku Bogu i nastavimo napred s Njim.

Naš odnos s Bogom nije zasnovan na savršenom ponašanju, već na savršenom delu Hrista. 

Kada hodamo po Duhu, to radimo iz zahvalnosti za ono što je On već učinio – a ne da bismo zaradili Njegovu naklonost.

Za kraj – setimo se reči iz Galaćanima 5:16

 „Ovo kažem dakle: hodite u Duhu, pa nećete udovoljavati požudi tela.“

To je i zapovest i obećanje. 

Kada se prepustimo vođstvu Svetog Duha, On u nama stvara svoj plod – i menja nas, korak po korak, da sve više ličimo na Hrista.

Hajde da budemo ljudi koji svesno biraju da hodaju u Duhu, puštajući Njegovu svetlost da sija kroz nas – u svetu kojem očajnički treba nada i istina.

Brajan Ros