Da li smo uzaludno primili milost Božju?

“Milost vam i mir od Boga Oca, i od Gospoda našega Isusa Hrista, koji je samog sebe predao za naše grehe da nas izbavi od sadašnjeg zlog sveta, po volji Boga i Oca našega!” Galaćanima 1:3-4

Vernici često vrlo usko gledaju na otkupljujuće delo Isusa Hrista i ne uspevaju da sagledaju svu njegovu širinu. Oni prihvataju da je Isus platio za njihove grehe i da ih to spašava od kazne greha, međutim na to Isusovo otkupljujuće delo gledaju samo sa pozicione tačke gledišta.

Poslanica Galaćanima govori o otkupljenju koje je istovremeno i poziciono i praktično. Pavle tretira temu spasenja na način koji govori kako razumevanje istog dovodi do praktičnih promena u svakodnevnom duhovnom hodu vernika.

Na primer, pogledajmo sledeći stih: “Sada, kao njegovi saradnici zaklinjemo i vas da ne primite uzaludno milost Božju. (Jer on govori: “Uslišao sam te u pravo vreme i pomogao sam ti u dan spasenja.” Evo, sada je pogodno vreme! Evo, sad je dan spasenja!).” 2 Korinćanima 6:1-2

Opšteprihvaćeno tumačenje drugog stiha (“Evo, sada je pogodno vreme! Evo, sad je dan spasenja!”) jeste kako se ne zna koliko je neverniku još ostalo od života i da bi trebalo što pre da prihvati Isusa za svoga spasitelja.

To je u redu, međutim, ono što treba da shvatimo jeste da kontekst ovog stiha nije opravdanje, već posvećenje.

Neretko zaboravljamo da nemamo ni jednu jedinu poslanicu napisanu od strane Pavla u kojoj se on lično obraća nespašenim ljudima govoreći im kako da budu spašeni. 

S druge strane, na mnogo mesta u svojim poslanicama Pavle podseća spašene ljude na evanđelje milosti Božje kojim su spašeni.

U skladu sa time, kontekst gore navedenog stiha jeste razumevanje dobrobiti spasenja i primena tog razumevanja u svakodnevnom životu.

Drugim rečima, Pavle ne priča o primanju milosti Božje, već o primanju milosti Božje uzaludno.

Imati milostu Božju uzaludno jeste jedno tužno stanje za vernika. To znači da vernik već sada ima sve duhovne blagoslove u Hristu, a da ne razume snagu i mir koji dolazi kao posledica razumevanja istih.

Pod milošću, ne trebamo se plašiti Božje kazne niti u ovom životu, poput Izraelaca, niti u večnosti, poput nevernika. Međutim, bez obzira, moramo biti hodati mudro u ovom životu, i voditi računa da ne donosimo odluke kojom se odvajamo od milosti Božje.

Pavle adresira ovaj problem na različite načine u svojim poslanicama. 

U poslanici Galaćanima kaže da će čovek žeti ono što i seje (Galaćanima 6:7).

U poslanici Efežanima nas upozorava da ne živimo kao nevernici, u ispraznosti njihove pameti, zamračena razuma, otuđeni od života Božjega zbog neznanja koje je u njima, zbog slepoće njihovog srca. (Efežanima 4:17-18)

Pavle moli da spoznamo ljubav Hristovu koja nadilazi spoznaju i da budemo ispunjeni do sve punine Božje (Efežanima 3:19) na osnovu mudrosti i otkrivenje u spoznavanju Njega. (Efežanima 1:17)

U Hristu, Bog Otac nas je učinio baš onakvim kakvim je želeo da budemo. Umesto da usmerimo naše umove na našu potpunost u Hristu, mi provodimo previše vremena razmišljajući o našim nedostacima.

“Jer u njemu telesno prebiva sva punina Božanstva, i vi ste potpuni u njemu, koji je glava svakog poglavarstva i vlasti.” Kološanima 2:10

Sve se svodi na življenje prema tome kako nas je On učinio. 

“Jer milošću ste spašeni, po veri, i to nije od vas, to je Božji dar! Ne po delima, da se neko ne bi hvalisao. Jer njegovo smo vešto delo, stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela, koja je Bog unapred pripremio da u njima hodimo.” Efežanima 2:8-10

Pavlova izjava iz I Korinćanima 15 bi trebalo stalno da nam bude na umu: “Ali milošću Božjom jesam što jesam i njegova milost koja mi je darovana, meni nije bila uzaludna. Naprotiv, trudio sam se puno više nego svi oni; ali ne ja, nego milost Božja koja je bila sa mnom.” I Korinćanima 15:10 

Naša služba Bogu i svakodnevni hod bi trebalo da nalazi uporište u milosti Božjoj, a ne u našoj snazi. Ovo je temelj “novog stvorenja u Hristu” (II Korinćanima 5:17, Galaćanima 6:15) i smisao “hoda u novini života” (Rimljanima 6:4).