Brak: Božji dizajn za zajednički život

Kada apostol Pavle piše Kološanima o braku, on to čini kratko i jasno:

“Žene, pokoravajte se svojim muževima, kako dolikuje u Gospodu! Muževi, ljubite svoje žene i ne budite osorni prema njima!" Kološanima 3:18–19

Dva stiha. A ipak, u tim rečima sadržan je celokupan Božji dizajn za brak.

Ono što ove stihove čini posebno značajnim jeste kontekst u kome se nalaze. 

Neposredno pre njih, Pavle poziva vernike da dopuste da “reč Hristova bogato prebiva u vama" (3:16). 

Reč “obitavati" nije slučajna. Ne govori o povremenoj poseti, već o trajnom nastanjivanju.

Božja reč treba da se nastani u vašem srcu i dase iz njega donose sve odluke, uključujući i one u braku.

A jedini način da Reč Božja obitava u nama jeste da provodimo vreme proučavajući je svakodnevno.

Četiri temelja iz Postanka

Pavlov redosled u Kološanima prati isti redosled institucija koji je Bog uspostavio u prvih jedanaest poglavlja knjige Postanka. 

Prvo, slobodna volja: čovek bira da pokori svoj život Božjoj reči. 

Zatim brak: Bog stvara Evu iz Adama i spaja ih u jedno. 

Iz braka proizlazi porodica. 

I na kraju, širi društveni poredak - sluge i gospodari, nacionalni sistemi i vlast.

Ovo nije sociološka teorija koju je Pavle pozajmio iz svoje kulture.

Ovo je izvorni Božji dizajn za funkcionisanje čovečanstva. 

Nacija ne može da funkcioniše bez porodica. 

Porodice ne mogu da postoje bez braka. 

A brak ne može da opstane bez lične odluke da se pokorite Božjoj reči. 

Sve počinje od izbora.

Žene: pokoravanje kao čin vere

Reč “pokoravanje" izaziva otpor u savremenom svetu, i to je razumljivo. 

Ali Pismo ne kaže: pokoravaj se svome mužu zato što je on dobar prema tebi, zato što te poštuje, ili zato što to zaslužuje. 

Nasuprot, Reč Božja kaže: „kako dolikuje u Gospodu". 

Motivacija za pokoravanje nije muž, već Bog. 

Ovo je uloga koju je Gospod odredio da brak funkcioniše onako kako je zamišljen.

Pavle ističe “svojim muževima", ne tuđim, ne nekoj ličnosti sa televizije, ne drugom glasu autoriteta. 

Upravo zato je izbor bračnog partnera jako ozbiljan: žena bira osobu čijem će se vođstvu poveriti. 

A tu veru ne polaže u čoveka, već u Boga koji je taj poredak uspostavio.

Bitno je napomenuti da pokoravanje nije umanjivanje vrednosti. 

Žena je isto toliko dete Božje koliko i njen muž. 

Ali, u službi i funkciji braka, svako ima svoju ulogu. 

Kao što i sam Hrist ima različite uloge u odnosu na Oca, a da to ne umanjuje Njegovo božanstvo, tako i pokoravanje u braku ne umanjuje dostojanstvo žene.

Dakle, žena se ne pokorava zato što je muž to zaslužio. Pokorava se zato što je to uloga koju joj je Bog dao, zato što tako “dolikuje u Gospodu".

Muževi: ljubav bez gorčine

Uputstvo muževima je još kraće, ali ne i manje zahtevno. 

“Muževi, ljubite svoje žene i ne budite osorni prema njima!" 

U Efežanima 5, Pavle objašnjava kakva je to ljubav: “kao što je i Hrist ljubio crkvu i sebe predao za nju". 

Hrist je dao sebe za nas dok smo još bili grešnici, ne na osnovu naših zasluga, već na osnovu svoje odluke. 

Tako i muž voli ženu: ne zato što je ona savršena, već zato što je to Božji standard.

Jedan propovednik je svom unuku, tada mladom ocu, rekao samo dve stvari: vodi svoju porodicu u Gospodu, i svaki dan neka tvoj sin vidi koliko voliš njegovu majku.

Jer ako vidi kako voliš njegovu majku, i on će je voleti. I tebe će voleti. Ljubav se prenosi primerom, ne poukama.

Zašto Pavle dodaje “ne budite osorni"? 

Zato što je osornost, tj. gorčina velika opasnost baš za muževe. 

Ona nastaje usled frustracije iz neispunjenih ambicija - neispunjena karijera, nezadovoljstvo životom. Onda muž sve to nesvesno usmeri prema ženi. Ona postaje žrtveni jarac za njegovo razočarenje.

U Jevrejima 12:15 stoji upozorenje: “Brižljivo pazite da neko ne ostane bez milosti Božje, da kakav koren gorčine ne proklija i uznemiri vas pa se time mnogi okaljaju". 

Koren gorčine je poput korena maslačka - ide toliko duboko da ga je gotovo nemoguće iščupati. 

Rešenje za gorčinu je jednostavno: milost Božja. 

Gorčina se rađa tamo gde milost ne obitava. 

Oproštenje, hod u Duhu, primena istine o tome ko ste u Hristu, novo stvorenje - to su sredstva koja razaraju taj koren.

Vera iznad osećanja

Na kraju, ključna poruka je ista za oboje: hodajte verom, a ne osećanjima. 

Ustanete ujutru odlučni da volite, da se pokoravate, da primenjujete milost, a osećanja se bune. 

Nemojte ih slušati. Idite po veri. 

Posle nedelju dana, osećanja će možda krenuti za vama, prvo gunđajući, pa zatim prihvatajući, a na kraju možda i uživajući u putu. 

A možda i neće. 

Svakako ona nisu merilo - merilo je Božja reč. 

Jer On je stvorio brak. I On zna kako funkcioniše.