Jedna od glavnih stvari koju mi vernici treba da naučimo jeste sposobnost da opominjemo jedni druge. To je delikatna stvar - s jedne strane vernik koji ispravlja treba dovoljno brinuti da ispravi u duhu krotkosti, a vernik koji je u pristupu treba biti dovoljno ponizan sasluša brata ili sestru koji ga ispravlja. Razumevanje biblijskog opominjanja Kada razmotrimo upotrebu reči “opomenuti”, vidimo da se naizmenično prevodi kao “upozoriti" - pojavljuje se osam puta u KJV pismu,

Mnogi ljudi su tokom života imali neki dodir sa religijom, i neretko su se od nje udaljili, razočarani. Potrebno je razlikovati dve stvari koje se često mešaju: religiju i Božju reč. Religija je ono što ljudi govore o Bibliji i čine u njeno ime. Biblija je, sa druge strane, živa knjiga. Njen autor je lično i personalno Stvoritelj ovog univerzuma, Alfa i Omega, Isus Hrist. Isus je rekao da su reči koje On govori “duh i život". (Jovan 6:63) Postoji rasprostranjeno uverenje da

“I u onaj dan nećete me ništa pitati. Uistinu, uistinu, kažem vam, sve što zamolite Oca u moje ime, daće vam. Dosad niste ništa molili u moje ime; molite i primićete da vaša radost bude potpuna." (Jovan 16:23–24). Da li ste ikada molili Boga za nešto, a nikada to niste primili? Zašto ovi stihovi danas ne deluju? Da li je Bog slagao? Pravilna podela Biblije otklanja svaku zabunu - današnji odlomak nije upućen nama. Isus Hrist je u svojoj zemaljskoj službi govorio isključivo

“Pouzdaj se u GOSPODA svim srcem svojim i ne oslanjaj se na svoj vlastiti razum. Na svim svojim putevima priznavaj ga, i on će upravljati stazama tvojim." (Izreke 3:5–6). Ko (ili šta) je naš krajnji autoritet? U svetu proslavljenih budala i obrazovanih neznalica, hrišćani mogu vrlo lako pasti kao plen mudrosti ljudskog gledišta. Ljudsko gledište deluje mudro i autoritativno, a ipak Biblija kaže: “Jer mudrost ovoga sveta ludost je pred Bogom!" 1. Kor. 3:19). Pavle je opominj

“Gospodaru, sad u miru otpuštaš slugu svoga po reči svojoj, jer su oči moje videle tvoje spasenje koje si pripremio pred licem svih naroda; svetlo za prosvjetljenje Pagana i slavu tvojeg naroda Izraela.” (Luka 2:29–32). Simeon, vernik koji je živeo u Jerusalimu, „iščekivao je utehu Izrailjevu" (Luka 2: 25). Verom je iščekivao ispunjenje starozavetnih proročanstava o dolasku Mesije i Njegovog carstva u Izraelu. Sveti Duh mu je otkrio “da neće videti smrti pre nego što vidi G

"A vi ste telo Hristovo, a zasebno udovi." 1. Korinćanima 12:27 Rani hrišćani su bili vrlo hristocentrični, sam Hristos im je bio životni poziv, objekat obožavanja i strahopoštovanja. Novozavetna crkva je Gospoda Isusa Hrista učinila središtem svega i najvećim od svih! Hrišćanstvo je bila prva vera na svetu bez klerika i sakralnih građevina. Hrišćani u prva tri veka nisu "išli u crkvu" jer su oni bili crkva, a okupljali su se po kućama. Nisu imali zamisao o svetim prostorima

Bog često kaže da je ljubomoran Bog (2. Moj. 20:5; 34:14; itd.), a 1. Jovanova 4:8 kaže da je Bog ljubav. Kako onda 1. Korinćanima 13:4 može da kaže da "ljubav ne zavidi"? Odgovor leži u semantici: zavist i ljubomora nisu isto. Znamo da ljubomora ne može biti greh, jer Bog iznova i iznova kaže da je ljubomoran (5. Moj. 4:24; 5:9; 6:15; 32:16,21; itd.), a “Bog ne može biti iskušavan zlom" (Jakov 1:13). S druge strane, zavist je osuđena kao greh nebrojeno puta (Izreke 24:1,1

Da li Sotona mora da traži Božju dozvolu za svako pojedinačno zlo delo, kao što je to bio slučaj sa Jovom? U Jovovo vreme, svi su znali da Bog nagrađuje dobro ponašanje bogatstvom i dobrim zdravljem (Jov 1:1–3). Zato su Jovova tri prijatelja, svaki na svoj način, tvrdili da je sigurno zgrešio da bi pretrpeo gubitak zdravlja i bogatstva. Na isti način je Bog postupao sa izraelskim narodom pod zakonom (3. Moj. 26; 5. Moj. 28). U takvim slučajevima, Bog je koristio Sotonu i n

U poslanici Titu, Pavle daje savet o ljubavi koji je dragocen za vernike svih uzrasta: “da stariji muškarci budu trezveni, ozbiljni, suzdržljivi, zdravi u veri, u ljubavi.…" Titu 2:2 Bez obzira što Pavle ovde daje savet za starije muškarce, biti “zdrav u ljubavi” je nešto čemu bi svaki vernik trebalo da teži. Reč “zdrav" znači jak, nepokvaren. Ali to može biti teško kada oni koje volimo stave našu ljubav na test. Zato je zanimljivo da još jedno značenje reči “zdrav" jeste is

Prvo, stvarno značenje reči pokajanje jeste jednostavno „da osoba promeni mišljenje“. To je sve šta Biblijsko pokajanje znači. Pokajanje ne znači „da osobi bude žao zbog svojih greha“. Grčka reč za „pokajanje“ jednostavno znači „da osoba promeni um, da promeni mišljenje“. Druga stvar u vezi sa pokajanjem jeste da kada se reč koristi kao sinonim za verovanje, onda da, tada pokajanje jeste uslov za spasenje. Na primer, osoba mora da promeni mišljenje u vezi sa Hristom kako bi b