Unutrašnji čovek

“Iz tog razloga ne posustajemo; naprotiv, premda se naš spoljašnji čovek raspada, ipak se unutrašnji čovek obnavlja iz dana u dan.” 2. Korinćanima 4:16

Kako godinama starimo u ovom životu, često se obeshrabrimo. 

Telo koje je nekada bilo puno života postaje sve slabije i nesposobno da izvršava ono što je nekada činilo s lakoćom. 

Ali, ne treba da klonemo duhom!

Pavle govori o spoljašnjem čoveku (našem fizičkom telu) koje propada i konačno umire. 

Zbog greha, naša tela nemaju drugo odredište osim groba.

„Jer plata za greh je smrt…“ Rimljanima 6:23

Iako smrt može uništiti fizičko telo, mi znamo da druga smrt ne može nauditi našem duhovnom, unutrašnjem čoveku.

Zato nas Pavle poziva da se fokusiramo na obnavljanje „unutrašnjeg čoveka“ kroz proučavanje Božje Reči, a ne na propadanje našeg spoljašnjeg tela. 

Jednog dana ćemo dobiti nova, proslavljena tela, ali duše koje sada imamo – naše su zauvek.

Osim ako Gospod ne dođe dok smo još živi na ovom svetu, naša tela će otići u zemlju. To je stvarnost. 

Međutim, i ovo je stvarnost:

„Znajući da će Onaj koji je podigao Gospoda Isusa, i nas podići s Isusom, i postaviti nas s vama.“ 2. Korinćanima 4:14

Naša fizička tela biće iskupljena prilikom uznesenja.

“Jer naše je življenje u nebu, odakle i Spasitelja očekujemo, Gospoda Isusa Hrista, koji će preobraziti ovo naše bedno telo tako da bude suobličeno njegovom slavnome telu, prema delotvornosti kojom može sebi sve podložiti.” Filipljanima 3:20-21“Ali ne samo ono, nego i mi sami koji imamo prvine Duha, i mi sami u sebi uzdišemo iščekujući posinjenje, to jest otkupljenje svojega tela.“ Rimljanima 8:23

Hvala Gospodu što nismo zauvek zarobljeni u ovim slabim i ograničenim telima.

Hvala Gospodu što “naša neznatna nevolja, koja traje kratko, donosi nam još više obilovanja i vječni značaj slave.” 2. Korinćanima 4:17