Hristovi poslanici

“Sada smo dakle poslanici za Hrista. Kao da vas Bog preklinje po nama; molimo vas umesto Hrista: pomirite se s Bogom!” 2. Korinćanima 5:20

Kontekst ovog stiha jeste taj da apostol Pavle opisuje naš veliki zadatak. 

Zašto nas je Bog (privremeno) ostavio ovde, kao svece?

„Jer nas obuzima ljubav Hristova zato ovako prosuđujemo, da ako je jedan umro za sve, dakle svi su bili mrtvi; a on je umro za sve da oni koji žive ne bi više živeli sami sebi, nego onome koji je za njih umro i uskrsnuo.“ 2. Korinćanima 5:14–15

Dakle - ovo naše propadljivo telo je živo.

Ali sada, Hrist je umro da bismo imali Njegov život – zato smo sada i duhovno živi.

Zajedno s Hristom umrli smo na krstu (Rimljanima 6:6). 

Više ne živimo za svoju slavu, već za slavu Hrista, čiji je život sada u nama. 

Bog je nas, telo Hristovo, ostavio na zemlji da bismo bili, kako kaže Pavle, Njegovi poslanici u ovoj tuđoj zemlji, u kojoj ne pripadamo (Efežanima 2:19–22; Filipljanima 3:20).

Bog danas čini nešto veličanstveno u ovom dobu milosti. 

Kao Njegova deca u Hristu Isusu, treba da budemo deo njegove misije verom u Njegovu Reč upućenu nama (Pavlove poslanice). 

To je naša „razumna služba“ – da „prinesemo svoja tela na žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, kao svoje razumno bogoslužje“ (Rimljanima 12:1).

Dok boravimo u ovom svetu i čekamo da nas Gospod Isus Hrist uzme k Sebi, poverena nam je poruka Njegove milosti. Bog želi da nas upotrebi kako bi svetu pokazao Svoju milost, Svoju slavu i Svoj život. 

Kao Božja deca, imamo odgovornost da obznanimo izgubljenom svetu da ih je Bog pomirio sa Sobom kroz Isusa Hrista i Njegovo završeno delo na krstu.

Imamo ambasadorsku ulogu, da delimo evanđelje milosti (2. Korinćanima 5:18–19): da je Hrist umro za njihove grehe, bio sahranjen i usskrsao radi njihovog opravdanja (1. Korinćanima 15:1–4).