Šta se dešava ako prestanem da verujem i izgubim veru?

Mnogi ljudi bivaju spašeni poverovavši u evanđelje iz I Korinćanima 15:1-4, međutim, nasledi kriza u njihovim životima. Nekima se desi da napuste crkvu, neki udovoljavaju svojim telesnim požudama i vode život za koji znaju da je pogrešan.

Ovo je nešto što se poprilično često dešava u hrišćanskim krugovima.

I onda počinju da brinu i da misle: “Šta će se desiti sa mnom? Da li sam izgubio spasenje jer sam prestao da verujem?”

Da bi odgovororili na ova pitanja, moramo početi sa vrlo preciznim izlaganjem evanđelja.

Da bi odgovorili na pitanje da li možemo da izgubimo spasenje, prvo moramo jasno definisati evanđelje spasenja.

Pogledajmo Efežanima 2:8-9:

“Jer milošću ste spašeni, po veri, i to nije od vas, to je Božji dar! Ne po delima, da se neko ne bi hvalisao.” Efežanima 2:8-9

Hajde da vidimo koliko puta u ovim stihovima Pavle kaže da spasenje ne zavisi od naših dela.

1. Milošću ste spašeni

Milost je nešto što ne zaslužujemo, niti možemo zaslužiti, sve i da hoćemo. Milost je nešto što nam je dato, iako to ne zaslužujemo. Dakle, spašeni smo milošću, što znači da spasenje ne zavisi od naših zasluga.

2. Po veri

Koliko naporno treba da radite, ili koliko dela da imate da bi imali veru? Odgovor je nula. Sve što je potrebno je da u svom unutrašnjem biću poverujemo u evanđelje milosti. Dakle, vera nije delo.

3. I to nije od vas

Dakle, Pavle jasno kaže da spasenje nije od nas. Nije lista naših dobrih dela, niti naših zasluga.

4. To je Božji dar

Ako je dar, to znači da ne možete zaslužiti. Nešto što vam je dato kao poklon nije nešto što ste zaslužili.

5. Ne po delima

Dakle, spasenje nije po delima.

Na osnovu svega ovoga možemo zaključiti da spasenje ne zavisi od

• Naših dobrih dela

• Krštenja vodom

• Odlaska u crkvu

• Itd.

Pogledajmo Rimljanima 11:6:

“A ako je po milosti, nije više po delima; inače milost više nije milost. A ako je po delima, nije više milost; inače delo više nije delo.”

Na osnovu ovoga stiha možemo zaključiti da princip na kom se bazira spasenje je da zavisi ili 100% od milosti ili 100% od dela. Ne može zavisiti 90% od milosti i 10% od dela, niti 90% od dela i 10% od milosti.

Ako na milost kao takvu dodamo samo jedno delo, onda milost više nije milost.

Zašto je ovo toliko bitno?

Upravo zato jer mnogi ljudi veruju u sledeće:

“Spasenje jeste milošću po veri, ali ______________.”

U prazan prostor dodaju raznorazna privatna verovanja:

• Moraš da živiš u skladu sa tom milošću.

• Ako uradiš a, ili b, ili c, možeš ga izgubiti.

• Moraš se krstiti

• Moraš ispovedati grehe

• Moraš redovno ići u crkvu

• Moraš držati zapovesti

Zapravo, kad malo bolje razmislite, nakon svakog njihovog ali sledi neko delo, ma koje ono bilo.

Šta kaže Rimljanima 11:6?

A ako je po milosti, nije više po delima, inače milost više nije milost.

Dakle, ako dodamo i jedno jedino delo na milost, onda milost više nije milost.

Dakle, da rezimiramo:

Spasenje je milošću po veri, ali ___________.

Spasenje je milošću po veri.

"Jer predao sam vam najpre ono što sam i primio: da je Krist umro za naše grehe prema Pismima, i da je bio pokopan, i da je treći dan uskrsnuo, prema Pismima." I Korinćanima 15:3-4

Kada čitamo ove stihove, vidimo da je jedina osoba koja radi bilo šta Hrist.

Hrist je umro za naše grehe.

Hrist je sahranjen.

Hrist je uskrsnuo treći dan.

Ovde se ne pominju nikakva naša dela. Evanđelje je 100% ono što je Gospod Isus Hrist uradio za nas. Dakle, On je uradio sve što je potrebno da budemo spašeni.

Na nama ostaje da poverujemo u ono što je On uradio.

Pogledajmo Rimljanima 3:23-25:

"Jer su svi sagrešili i nedostojni su slave Božje, i opravdani su besplatno njegovom milošću kroz otkupljenje u Hristu Isusu, kojega je Bog postavio da bude pomirilište po veri u njegovu krv, da bi, po strpljivosti Božjoj, objavio svoju pravednost zbog oslobođenja od prethodno učinjenih greha."

Na osnovu ovih stihova, možemo zaključiti da

• Je svaki čovek sagrešio i da je nedostojan slave Božje

• Je svaki čovek opravdan besplatno Hristovom milošću

• Je svaki čovek spašen po veri u njegovu krv

Dakle, onog trenutka kada čovek poveruje u Hristovu žrtvu na krstu za njegove grehe, istog trenutka on biva spašen.

Spasenje je tako jednostavno i dostupno svakoj osobi.

Sada, kad smo razmotrili šta je to evanđelje milosti, hajde da se osvrnemo na to da li čovek gubi spasenje onda kada izgubi veru.

Recimo da je danas ponedeljak, i čovek poveruje u evanđelje milosti i biva spašen tog trenutka.

Međutim, već u utorak, čovek odluči da Biblija nije istinita i da ne veruje da je Isus Hrist umro na krstu.

Pogledajmo šta na tu temu Pavle kaže u II Timoteju:

“Verodostojna je reč: jer ako smo s njim umrli, s njim ćemo i živeti, ako trpimo, s njim ćemo i kraljevati, ako ga se odreknemo, i on će se nas odreći; ako ne verujemo, on ostaje veran, ne može se sam sebe odreći.” II Timoteju 2:11-13

Dakle, vidimo da ako trpimo, s njim ćemo i kraljevati. Što znači da postoji nagrada za trpljenje u ovome svetu.

“A i svi koji žele da žive pobožno u ovome svetu, trpeće progonstvo.” II Timoteju 3:12

U nastavku, možemo videti da će se nas Gospod odreći ako se mi njega odreknemo. Da li to znači i gubitak spasenja?

Pogledajmo Titu 1:16:

“Izjavljuju da poznaju Boga, ali ga se delima odriču, odvratni su i neposlušni i za svako dobro delo odmetnuti.” Titu 1:16

Dakle, ljudi se danas odriču Boga svojim delima. Već smo videli da spasenje nije po delima, tako da ako se odričemo Boga delima, ne gubimo spasenje. Da, i Bog će se nas odreći, ali na Hristovom sudu gde će izvršiti dodela nagrada vernici po njihovim delima, u skladu sa onim što je zapisano u I Korinćanima 3.

"Prema Božjoj milosti koja mi je predana, ja sam, kao mudri graditelj, postavio temelj, a drugi nadograđuje. Ali neka svako pazi kako nadograđuje! Jer niko ne može položiti drugog temelja osim onoga koji je već postavljen, a taj je Isus Hrist. Ako li ko gradi na ovom temelju zlatom, srebrom, dragim kamenjem, drvetom, senom, slamom; svačije će delo biti očitovano, jer će ga taj dan objaviti jer će se ognjem otkriti. I oganj će prokušati svačije delo kakvo je. Ostane li kome delo koje je nadogradio, primiće nagradu. Izgori li čije delo, pretrpeće štetu. A on sam bit će spašen, ali kao kroz oganj.” I Korinćanima 3:10-15

Dakle, možemo videti da i oni koji se svojim delima odriču Boga, i Bog će se njih odreći tako što će njihova dela (drvo, seno i slama) izgoreti na sudu Hristovom. A oni će biti spašeni, kao kroz oganj.

Kako znamo da se stih u II Timoteju gde Pavle kaže da ako se odreknemo Gospoda, i on će se nas odreći ne odnosi na gubitak spasenja?

Pogledajmo II Timoteju 2:13:

“Ako ne verujemo, on ostaje veran, ne može se sam sebe odreći.”

Dakle, čak i da prestanemo da verujemo, Gospod ostaje veran? Zašto? Jer se ne može sam sebe odreći.

Pogledajmo I Korinćanima 12:13:

“Jer po jednom smo Duhu svi mi kršteni u jedno telo, bilo Židovi ili Pogani, bilo robovi ili slobodni. I svi smo napojeni jednim Duhom.”

Dakle, u trenutku spasenja, vernik biva kršten Duhom Svetim i postaje deo tela Hristovog.

Dakle, Hrist je glava tela, a mi smo udovi tela.

“A vi ste telo Hristovo, a zasebno udovi.” I Korinćanima 1:27

Pitanje koje sledi je: Koji procenat tela Hristovog ide u pakao?

Nula posto. To se ne može desiti.

Nama je data pravednost Hristova, i zbog toga mi završavamo u raju.

“Jer ga je on učinio grehom za nas, njega koji nije upoznao greh, da mi u njemu postanemo pravednost Božja.” II Korinćanima 5:21

Ako uzmemo ova tri stiha:

“Jer po jednom smo Duhu svi mi kršteni u jedno telo, bilo Židovi ili Pogani, bilo robovi ili slobodni. I svi smo napojeni jednim Duhom.” I Korinćanima 12:13

“Jer ste svi vi deca Božja po veri u Hrista Isusa, jer svi koji ste u Hrista kršteni, Hristom ste se odenuli.” Galatima 3:26-27

“Postoji jedno jelo i jedan Duh, kao što ste i pozvani k jednoj nadi svoga poziva; jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje.” Efežanima 4:4-5

U Efežanima 4:5 vidimo da je danas u dobu milosti na snazi jedno krštenje.

O kom se krštenju radi? Da li je to vodeno krštenje?

I Korinćanima 12:13 i Galatima 3:26-27 nam jasno kaže da je to krštenje Duhom Svetim u Hrista.

Dakle, onog trenutka kada čovek poveruje, on biva kršten Duhom Svetim i postaje deo Tela Hristovog.

Ovo krštenje nije telesno, već duhovno.

“Nema više ni Židova ni Grka; nema ni roba ni slobodnoga; nema ni muško ni žensko, jer ste vi svi jedno u Hristu Isusu.” Galatima 3:28

Pogledajmo Efežanima 1:13:

“U njega ste se i vi pouzdali, pošto ste čuli reč istine, evanđelje svoga spasenja, u njemu ste i, nakon što ste poverovali, zapečaćeni obećanim Duhom Svetim, koji je zalog naše baštine sve do otkupljenja stečenih, na hvalu njegove slave.” Efežanima 1:13

Dakle, možemo videti da Duh Sveti zapečaćuje vernika do dana otkupljenja. To zapečaćenje je zalog, tj. garancija da ćemo biti uzneseni na Nebo kod Gospoda.

Vratimo se na I Korinćanima 3:15, gde Pavle govori o Hristovom sudu za vernike:

“Ako li ko gradi na ovom temelju zlatom, srebrom, dragim kamenjem, drvetom, jenom, slamom; svačije će jelo biti očitovano, jer će ga taj dan objaviti jer će se ognjem otkriti. I oganj će prokušati svačije delo kakvo je. Ostane li kome delo koje je nadogradio, primiće nagradu. Izgori li čije djelo, pretrpeće štetu. A on sam biće spašen, ali kao kroz oganj.” I Korinćanima 3:12-15

Dakle, možemo videti da na temelju, tj. spasenju možemo graditi raznoraznim gradivnim materijalima, i vatra će prokušati svako naše delo.

Ako izgradimo kuću od zlata, srebra i dragog kamenja, pri prokušavanju te kuće vatrom, ona će ostati čitava, i čak će još više doći do izražaja. Za takva dela, vernici će primiti nagradu.

Ako izgradimo kuću od drveta, sena i slame, pri prokušavanju te kuće vatrom, ona će izgoreti.

Ali, stih 15 kaže da će vernik biti spašen, kao kroz oganj.

Dakle, ma kako vernik živeo nakon spasenja, to ne može uticati na gubitak spasenja.

Nadograđivanje na temelju drvetom, senom i slamom je jako loše jer će uticati na gubitak nagrada na Sudu Hristovom.

Ali, i pored toga, sam vernik će biti spašen od kazne greha.

Ovaj svet neće još dugo potrajati. Ma koliko to bilo, obličje ovoga sveta prolazi.

“Jer prolazi obličje ovoga sveta.” I Korinćanima 7:31

Na nama je da propovedamo evanđelje nespašenim ljudima oko nas kako bi se izvukli iz sotoninih kandži.

Pozivam sve vernike da se time bave u životu, a ne ispraznim telesnim stvarima.

"Noć je poodmakla, i dan se približio. Zato odložimo dela tame i zaodenimo se oružjem svetla. Hodimo časno kao po danu; ne u bančenju i pijančevanju, ne u bludništvu i razvratnosti, ne u svađi i zavisti; nego se zaodenite Gospodom Isusom Hristom i ne brinite za telo da bi udovoljavali požudama!" Rimljanima 13:13-14