Plod Duha: Ljubav

U svom hodu sa Hristom često se nađemo na raskrsnici između našeg razapetog starog čoveka (Rimljanima 6:6) i našeg novog identiteta u Njemu (2. Korinćanima 5:17). 

Ova borba je lepo ilustrovana u Poslanici Galaćanima, gde se upoznajemo sa jasnom suprotnosti između dela tela i ploda Duha.

Kao vernici, imamo  novi život u Hristu. 

Okovi starog čoveka više nas ne vežu, ali još uvek se borimo sa preostalim obrascima mišljenja iz našeg prethodnog života - dok smo bili izgubljeni.

Razumevanje da nismo podeljeni sami protiv sebe je važno. Mi smo nova stvorenja u Hristu (2. Korinćanima 5:17), potpuno otkupljeni, ali još uvek živimo u ovom svetu punom izazova.

Apostol Pavle u Poslanici Galaćanima daje jasan uvid u duhovnu prirodu, prikazujući dve sušte suprotnosti: dela tela i plod Duha. 

Bitno je razumeti da ove liste nisu samo preporuke, već su uputstva o tome kako treba da izgleda naš duhovni život.

Dela tela koja Pavle nabraja u poslanici Galaćanima 5:19-21 uključuju stvari poput jeresi, preljube, bluda, nečistote i pijanstva. 

Ova dela predstavljaju posledice starog čoveka, obrasce ponašanja i mišljenja koji su nas obeležavali pre nego što smo upoznali Hrista. 

Nasuprot tome, plod Duha, koji Pavle opisuje u stihovima 22-23, predstavlja sliku novih vrednosti: ljubav, radost, mir, strpljenje, blagost, dobrotu, veru, krotkost i suzdržljivost.

Važno je zapaziti da je plod Duha jedan – sve ove osobine dolaze zajedno.

Za razliku od dela tela koja su mnogobrojna, plod Duha je celokupni paket. Ne možemo da biramo koje ćemo od ovih osobina imati, već su one sve deo istog ploda.

Ljubav je prvi i najvažniji plod. 

Ovo nije samo emotivna ljubav koju često vidimo u društvu. To je grčka reč agape, koja označava duboku, požrtvovnu ljubav koja stavlja druge ispred sebe.

To je ljubav koju je Bog pokazao prema nama kada je, „dok smo još bili grešnici, umro za nas“ (Rimljanima 5:8).

Razumevanje toga nas oslobađa od pokušaja da postignemo spasenje ili zaradimo Božju ljubav sopstvenim naporima.

Pre nego što smo bili spašeni, svi naši napori su nas samo dovodili do većeg duga i greha (Rimljanima 2:5). 

Sada, kao nova stvorenja u Hristu, imamo čast da donosimo plod ka svetosti (Rimljanima 6:2).

Duh Sveti stalno deluje u nama, pomažući nam da živimo prema svom novom identitetu u Hristu.

Svakog dana imamo priliku da budemo obnovljeni i da hodamo po Duhu (2. Korinćanima 4:16). 

Čak i ako padnemo jedan dan, sledećeg dana možemo da krenemo ponovo, donoseći drugačije izbore koji su u skladu sa našim novim identitetom u Hristu.

Ova stvarnost treba da nas ispunjava nadom i uzbuđenjem. Nismo više vezani prošlim neuspesima i ograničeni sopstvenom snagom. 

“Jer je Bog onaj koji po svojoj dobronamernosti izvodi u vama i hteti i delovati.“ (Filipljanima 2:13).

Dok živimo svoj svakodnevni život, stalno se suočavamo sa situacijama koje nas izazivaju.

Svaka od tih situacija predstavlja priliku da hodamo po telu ili da pokažemo plod Duha.

Izbor je naš, ali Duh Sveti je tu, spreman da donosi plod kroz nas.

Razmišljanje o ovoj istini treba da nas podstakne da promenimo način na koji pristupamo svom duhovnom životu. Umesto da se stalno borimo sa svojim slabostima ili pokušavamo da postanemo „bolji hrišćani“, ključ je u tome da se opustimo i verujemo da Bog deluje u nama. 

Naša uloga je da se predamo Duhu, dopuštajući Mu da pokaže svoje plodove u našim životima.

To ne znači da nećemo imati problema ili iskušenja. Ali to znači da imamo snagu da ih prevaziđemo. Nismo više robovi greha, već smo slobodni da hodamo u novini života.

Svaka situacija, bilo da se radi o odnosima kod kuće, na poslu ili gde god, predstavlja novu priliku da pokažemo plod Duha. Da li ćemo izabrati da živimo po telu, ili ćemo dozvoliti Duhu da deluje kroz nas?

Šta zaista znači prava ljubav?

U svetu u kojem se reč „ljubav“ olako izgovara i često zloupotrebljava, važno je da zastanemo i razmislimo šta prava ljubav zaista znači - posebno iz duhovne perspektive. 

Biblija nam nudi dubok uvid u suštinu ljubavi, opisujući je kao „plod Duha“ koji nadilazi emocije.

Ljubav o kojoj govori Pismo nije samo osećanje, već odluka - svesna i verom utemeljena odluka da delujemo u skladu sa Božjom voljom i Rečju. To je ljubav okrenuta ka drugima, koja vrednuje i ceni bližnje više nego sebe. Ona je u oštrom kontrastu sa sebičnom prirodom „tela“, koje po svojoj prirodi teži samoostvarenju i samopromociji.

U poslanici Galaćanima, apostol Pavle ističe „ljubav“ kao prvi „plod Duha“. To nije slučajno.

Ljubav je najuzvišenija među duhovnim vrlinama, a u 1. Korinćanima 13 opisuje se kao veća i od vere i od nade. Ali kako ta ljubav izgleda u praksi?

Da bismo razumeli Božju ljubav, moramo gledati ka njenom savršenom uzoru - Isusu Hristu.

U Jovanu 17:26, Isus otkriva da je svojim učenicima objavio Očevo ime, time im otkrivajući i Božju ljubav. Ta ljubav je dostigla svoj vrhunac kad je Hrist, dok smo još bili grešnici i neprijatelji Božji, umro za nas (Rim. 5:8). To je ljubav koja stavlja dobrobit i interese drugih ispred sopstvenih, čak i do tačke krajnje žrtve.

Zanimljivo je da ovakva ljubav ne dolazi prirodno čoveku, već je to je nešto što se uči - kako

Pavle piše u 1. Solunjanima 4:9 da nas Bog uči da ljubimo jedni druge. I ta ljubav se ne ogleda samo u rečima ili osećanjima, već u konkretnim delima.

Karakteristike Božje ljubavi su opisane u 1. Korinćanima 13. U tom odlomku ljubav se prikazuje i kroz ono što nije i što ne čini, kao i kroz ono što jeste i što čini. 

Negativno: „Ljubav ne zavidi, ne hvali se, ne nadima se; ne ponaša se nepristojno, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli zlo; ne raduje se nepravdi...” (1. Kor. 13:4–6). 

Pozitivno: „Ljubav trpi dugo, raduje se istini; sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve podnosi. Ljubav nikada ne prestaje” (1. Kor. 13:4a, 7–8). 

Ovaj opis nam je istovremeno i inspiracija i ogledalo—pokazuje do kakve nas ljubavi Bog poziva, ali i koliko često ne dosežemo taj standard. Podseća nas da ljubav nije samo osećaj, već neprestano delanje i stav koji stavlja druge na prvo mesto.

U suprotnosti sa tom ljubavlju je isprazna, svetovna ljubav, koja je često zasnovana na tome šta neko može da dobije, umesto šta može da pruži. Božja ljubav, koja je izlivena u naša srca kroz Duha Svetoga (Rim. 5:5), postojana je i bezuslovna. Ona se ne povlači kada padnemo ili pogrešimo, već „trpi dugo” i „sve podnosi”.

Ova božanska ljubav treba da bude pokretač naših dela, posebno kada služimo drugima.

Galaćanima 5:13 nas poziva da svoju slobodu u Hristu ne koristimo za ugađanje telu, već da kroz ljubav služimo jedni drugima. Takva služba ne dolazi iz prinude, već iz srca preobraženog Božjom ljubavlju.

U praktičnom smislu, živeti u ovoj ljubavi znači donositi svakodnevne odluke. Hoćemo li hodati „po telu” ili „po Duhu”? Kada biramo da hodamo po Duhu, dopuštamo Božjoj ljubavi da se kroz nas manifestuje. 

To postaje vidljivo u načinu na koji postupamo prema drugima, posebno prema onima koji su nam najbliži—našim supružnicima i deci.

Za one koji razmišljaju o braku, važno je razumeti da ta odluka pruža jednu od najdubljih prilika da pokažemo Hristovu ljubav. Brak nisu samo romantična osećanja, već svakodnevni izbor da služimo partneru, čak i kad je teško. 

To je stalno odlučivanje da svog supružnika cenimo iznad sebe—baš kao što je Hrist voleo Crkvu i dao sebe za nju.

Još važnije, ova ljubav nije samo lična vrlina—ona treba da karakteriše celo telo Hristovo. U Efežanima 4:16, Crkva je opisana kao telo koje se samo izgrađuje, gde članovi, hodajući u ljubavi i sa umom Hristovim, mogu da ohrabruju i izgrađuju jedni druge.

Kao vernici, pozvani smo da budemo živa manifestacija Hristove ljubavi svetu. U 2. Korinćanima 4:10–11 piše da u svojim telima pokazujemo život Isusa Hrista, čineći Njegovu ljubav opipljivom i vidljivom onima oko nas. 

Danas izgubljeni svet upoznaje Božju ljubav upravo kroz Njegovu Reč i kroz živote vernika koji tu ljubav utelovljuju.

Prigrliti ovu ljubav znači prihvatiti životnu posvećenost. To zahteva stalne izbore da hodamo „po Duhu“, a ne „po telu“. Ali predivna istina je da nam nisu potrebna dodatna otkrivenja da bismo znali kako živeti—Božja Reč nam već pruža sve što nam treba. Ona je svetiljka našim nogama i svetlost našem putu.

Na kraju, plod Duha - počevši od ljubavi - nije samo lepa ideja ili uzvišeni cilj. To je prirodni izraz Hristovog života u nama, omogućen prisustvom Svetog Duha. 

Kada se predajemo Duhu i dopuštamo da Božja Reč obnavlja naš um, sve više možemo pokazivati ovu nesebičnu, žrtvenu ljubav koja odražava samo srce Božje.

Neka nas ovaj poziv podstakne da preispitamo svoje razumevanje i praksu ljubavi. Da li zaista volimo druge kao što je Hrist voleo nas? Da li ih zaista cenimo i stavljamo ispred sebe? 

Brajan Ros